Evropski parlament ponovo je pozvao na uvođenje sankcija predsjedniku RS Miloradu Dodiku i drugim, kako su naveli, destabilizujućim akterima u Bosni i Hercegovini.
U Rezoluciji Evropskog parlamenta o provođenju zajedničke vanjske i sigurnosne politike Evropske unije, u prošloj godini oštro se osuđuje razdorna i secesionistička retorika i pozivaju politički čelnici da provedu reforme. Politički analitičari različito gledaju na poruke iz Rezolucije Evropskog parlamenta i na efekte koje bi sankcije imale na domaće aktere.
Evropski parlament je pozvao da mi se uvedu sankcije, jer u Bosni i Hercegovini insistiram na onome na čemu je Evropska unija sazdana – mnogo razgovora i dogovora kako bi se postigao konsenzus i dogovorila rješenja – ovako je na na društvenoj mreži X evropskim parlamentarcima odgovorio predsjednik RS.
On je upitao sta je „destabilizujuće u stavu da se moraju poštovati Dejtonski sporazum, Ustav, međunarodno pravo i povelja UN-a“.
Za direktora IFIMES-a, Rezolucija Evropskog parlamenta je paradoks.
Oni donose rezoluciju u kojoj kažu o sankcionisanju Dodika, dok na drugoj strani ključni ljudi EU u ovom trenutku izražavaju najveću podršku Dodiku. T
reba razumjeti da se iz toga neće desiti ništa jer Evropski parlament donosi rezoluciju koja u stvari nije obavezujuća- rekao je Zijad Bećirović, direktor Мeđunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije.
Ako i uvedu sankcije, one neće imati efekta jer Dodik neće promijeniti retoriku, mišljenja je politički analitičar Željko Raljić.
Ovdje imamo situaciju gdje su predstavnici EU saučesnici zajedno sa domaćim vlastima u maltretiranju građana BiH i to je njihova zajednička odgovornost. Isprazne prijetnje ništa ne znače i ništa neće napraviti-navodi.
(BHRT)
(150)