Elem, razlog što nam pokloniše i ovo, kao i onomad kandidaturu, biće da je što više niti znaju šta će s nama, niti sa ovim projektom državne koalicije…
Piše: Svetlana CENIĆ
U tri dana dobismo odluku o otvaranju pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (bez datuma), Veće je donelo odluku da, s obzirom na stanje u Bosni i Hercegovini, produži okvir restriktivnih mera za još dve godine, do 31. marta 2026, i visoki predstavnik nametnuo izmene Izbornog zakona.
Ove dve zadnje odluke jasno pokazuju koliko smo spremni za taj datum za otvaranje pregovora i koliko nam je poklonjeno ovo uslovno otvaranje pregovora.
Poklonu se u zube ne gleda, je l’ te, ali nema mesta ni onoj euforiji videouradaka i izjava kao da smo članica, u najmanju ruku. Ne stoji baš priča o tome da je poklon zbog pokušaja da se smanji ruski uticaj, kao ovo će ih malo zaustaviti. Pogledati pod Srbija i Crna Gora, a bogami i Hrvatska – članica Evropske unije, možeš misliti.
Jer, baš juče objaviše vest da je hrvatsku kompaniju Zvečevo kupio Rus Denis Štengleov, na lestvici najbogatijih u Rusiji na 94. mestu. Inače, radi se o zagrebačkoj podružnici kompanije Flexway, čije je sedište u Dubaiju. Dakle, i Rusija i Dubai obuhvaćeni. Štengelov vlasnički paket kontroliše prehrambenu kompaniju KDV, koja je u vlasništvu i maloprodajnog lanca Yarche! sa više od hiljadu supermarketa u Rusiji. Jeste da čovek živi u Australiji, ali profit pravi u Rusiji, a pride je i na listi sankcionisanih u Ukrajini. Što li, bože? I čemu ovi detalji? Pa, eto, čisto da pomenemo ruski uticaj, članice Evropske unije, a i one što pregovaraju ili su uveliko odmakle u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.
Elem, razlog što nam pokloniše i ovo, kao i onomad kandidaturu, biće da je što više niti znaju šta će s nama, niti sa ovim projektom državne koalicije, a eto nama izbora u Hrvatskoj i za Evropski parlament. Mi teturamo od uspeha ovih što su, kako reče premijer Nikšić, uspeli da prodaju BiH Evropskoj uniji bez ispaljenog metka. Još nagađam, a oprostite meni glupoj, šta je ovo trebalo da znači: da smo trebali da se pokoljemo, a nismo; da smo se prodali, ali ne znamo šta je kupac dao; da je trebalo da pucamo, a mi, eto, nismo… Pojma nemam, a živa nisam da saznam.
Jer, da li je trud bio usmeren da se nešto uradi za članstvo ili je koalicija zato da se proda, potpuno je sada nejasno. Šta bi sa onom atmosferom i da li je stvarno drugačija ili je atmosfera prodaje? Mislim, dodatnih fondova ovom odlukom o otvaranju pregovora (bez datuma) nema, pa sad čekamo da vidimo je li prodajna cena bez ispaljenog metka otvaranje pregovora ili nešto drugo.
Najsrećnija bih, naravno, bila da je ta atmosferska koalicija usaglasila stavove i da su svesrdno radili sami na integritetu izbornog procesa, tako sigurni u sebe i podršku naroda u koji se kunu. No, znamo da im integritet zaista nije prioritet (iskustvo iz nas progovara), pa eto visokog predstavnika da nam nametne izborni integritet kao prioritet. E sad da vidimo čija nana izbornu listu prede!
U Odluci na kraju piše (Član 114):
“(1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na službenoj internetskoj stranici Ureda visokog predstavnika ili prvog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine, koji god od tih dana nastupi ranije.
(2) Izuzetno od odredbi stava (1) ovog člana, članovi 76. do 81, članovi 84. do 105. i članovi 111. i 112. ovog zakona će stupiti na snagu 19. aprila 2024. godine, pod uvjetom da Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji izmjene i dopune Izbornog zakona BiH koje se odnose na pitanja iz ovog stava prije tog datuma.”
Em Dodik neće morati da objavi u Službenom glasniku Republike Srpske, em do 19. aprila eto mogućnosti za gimnastiku. Dok vežbamo zabavljeni time, ništa pitanje zašto je deficit u oba entitetska budžeta, kada će te reforme, kada kreće ispunjavanje preostalih uslova da konačno dobijemo i taj datum otvaranja pregovora, kad će realizacija onih silnih projekata i mogućnosti iz videoklipova, a posebno šta nakon izbora u Hrvatskoj (nemojte reći da nije bitno glede i unatoč Milanovićevih izjava, na primer) i izbora za Evropski parlament – šta biva kad desnica udari na desnicu, populisti na populiste.
Ako prevagnu oni od kojih je i počeo evroskepticizam u samoj Evropskoj uniji, možda mi neće udarati etiketu antievropejca svaki put kad postavim pitanje ili kritikujem neka rešenja. I predložim ponešto, naravno, ali to moje ne pije vode. No, još duboko verujem u ono zbog čega je Evropska unija osnovana i ono na čemu je počivala. Nemam nameru da ubeđujem nikoga u to, pa ni kojekakve karijerne evropejce.
Kažu pitao otac sina koje su strane sveta, a on odgovorio da su to istok, jug, sever i EU i SAD. Dakle, ako sunce izlazi na istoku, zalazi u EU i SAD-u. Da da’ne dušom, nadam se ja.
(Oslobođenje)
(204)
