‘poklopio ušima’?
Nadavno se predsjednik bh. entiteta RS i lider SNSD-a Milorad Dodik zaputio u radnu posjetu Francuskoj. U Gradu svjetlosti odmah je najavio da bi bilo dobro da se Francuska vrati na prostor Balkana i jasno ukaže na potrebu evropskih integracija te pokuša da vrati primat poštivanju međunarodnog prava.
Velio je i o slavnoj srpsko-francuskoj saradnji, odličnim odnosima i tome slično, pričao o manjem bh. entitetu kojim vlada, nudio ekonomsku i kulturnu saradnju (s akcentom na ekonomsku, s obzirom na to da je entitet doveo na ivicu ekonomskog kraha), a onda prošetao do spomenika posvećenog kraljevima Petru Prvom Karađorđeviću i kralju Aleksandru Ujedinitelju te položio cvijeće. Posjetio je i crkvu Svetog Save.
“Ovaj spomenik je svakako dokaz povezanosti francuskog i srpskog naroda koji su zajedno na kraju 18. i početkom 19. vijeka širili revolucije i procese koji su nam donijeli jedan sasvim drugi poredak, prije svega u Evropi”, podsjetio je na Dodik na slavnu historiju.
Француски и српски народ су крајем 18. и почетком 19. вијека својим револуцијама златним словима уписали своје име у европској историји.
Француска је, сходно својој величини, постала глобални синоним за слободу, а српски народ идеал слободе свим балканским народима.Историја је…
— Милорад Додик (@MiloradDodik) April 9, 2024
Dodik je pisao epopeje o slobodarskom francuskom narodu čija je revolucija promijenila svijet i koji je globalni simbol slobode, poredeći to sa Srbima koji su simob ponosa i slobode na Balkanu…
A onda je stigao poziv. Predsjednik i izvršni direktor fudbalskog kluba Paris Saint-Germaina Naser el-Helaifi pozvao je Dodika da prisustvuje četvrtfinalnoj utakmici Lige šampiona između ovog tima i Barcelone. Bio je to poziv koji se ne odbija i predsjednik RS objeručke ga je prihvatio.
Sudeći po impresijama koje je prenio prije utakmice, tokom i poslije nje, nije da mu je bilo loše. Nije ga El-Helaifi pozvao u francusku džamiju, pa da saznamo da li hodže i tamo “arlauču” kao u BiH. Barem ih tako Dodik ovdje “čuje”. I to u onom bh. entitetu u kojem je lično zabranio slobodu govora, vrijeđanje, klevetu i tako dalje, što se, jasno je, na njega ne može da odnosi.
С уживањем сам погледао четвртфиналну утакмицу Лиге шампиона између Пари Сен Жермена и Барселоне у Паризу.
Иако је мој први избор кошарка, волим и фудбал, а овакав спортски спектакл се не пропушта.
Хвала господину Насеру ел Хелаифи, предсједнику и извршном директору Пари Сен… pic.twitter.com/l7Od6ZQa8E— Милорад Додик (@MiloradDodik) April 10, 2024
No, dobro, vratimo se u Francusku. Znamo da je Dodik bio i na doručku. I to sa pukovnikom Jacquesom Hogardom.
Na neustavni dan RS prošle godine ovom pukovniku Dodik je lično dodijelio priznanje “zbog zasluga u promociji srpskih interesa” i njegovih vojnih akcija na Kosovu.
Ovo priznanje dobio je i predsjednik Rusije Vladimir Putin.
Francuski pukovnik u penziji komandovao je na Kosovu 1999. godine i, kako kaže, branio Srbe.
“Ako se govori o Kosovu, njegovom punom nazivu Kosovo-Metohija, zaista nije moguće zanemariti prošlost ovog kraja, antičku prošlost, kulturnu i vjersku historiju, historiju srpskog i pravoslavnog identiteta uvijek prisutnu kroz bezbroj i veoma starih spomenica, crkvi, srpskih manastiria koji se nalaze širom Pokrajine, ali i nedavnu prošlost, a posebno događaje iz 1990-ih koji su kulminirali 1999. godine tokom rata koji je nametnut Srbiji, uz podršku NATO-a i Evropske unije.
U tom kontekstu sam i sam intervenirao na Kosovu na čelu francuskih specijalnih snaga pod britanskom komandom.
Ono što me je pogodilo na Kosovu 1999. godine su, prije svega, veoma velike dezinformacije koje su prethodile i opravdavale agresiju NATO-a”, objašnjavao je, između ostalog, Hogard u Evropskom parlamentu u govoru pod nazivom “Kosovo i Metohija – evropski slučaj nasilne secesije”.
Hogard je, inače, poslat u “prijevremenu” penziju. Prema zaslugama.
A onda po povratku – hladan tuš dočekao je predsjednika entiteta RS. Iz Memorijalnog centra Srebrenica za njim je stigla i potvrda da će Francuska biti jedan od kosponzora rezolucije o Srebrenici.
(Raport)
(352)