U deklaraciji „Uz Ukrajinu do pobede“, koju je Parlamentarna skupština NATO usvojila juče na prolećnom sastanku u bugarskoj prestonici Sofiji, Alijansa apeluje na članice da dozvole Kijevu upotrebu zapadnog oružja protiv Rusije.

 

 

Dojče vele navodi da se Nemačka do sada tome protivila, a šefica diplomatije Analena Berbok je najavila 60 milijardi evra za pomoći Berlina Ukrajini.

 

NATO je apelovao na svoje zemlje članice da dozvole Ukrajini da koristi zapadno oružje protiv vojnih ciljeva u Rusiji. Parlamentarna skupština NATO usvojila je u ponedeljak (27.05.) na prolećnom sastanku u bugarskoj prestonici Sofiji odgovarajuću deklaraciju sa motom „Uz Ukrajinu do pobede“.

 

Došlo je vreme da se ukinu određena ograničenja za upotrebu dostavljenog oružja, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

 

On je apelovao na sve saveznike da razmotre upotrebu oružja koje su isporučili protiv ciljeva u Rusiji, navodeći posebno kao razlog – teške borbe u Harkovskoj oblasti na ruskoj granici. „Linija fronta i granica su manje-više identične, a Ukrajincima su vezane ruke ako ne mogu da napadnu vojne ciljeve na ruskoj teritoriji”, rekao je Stoltenberg.

 

 

 

 

Ukrajina će biti slabija ako nastavimo da joj pružamo samo delimičnu podršku, upozorio je predsednik Parlamentarne skupštine NATO, Poljak Mihal Ščerba.

 

Još tokom vikenda je izbila debata o Stoltenbergovom apelu da se Kijevu dozvoli da koristi zapadno oružje na ruskoj teritoriji. U intervjuu listu La Stampa, italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto kritikovao je Stoltenberga, rekavši da on „ne može sam da odlučuje“.

 

Stoltenberg je u Sofiji naveo i tri teme za predstojeći samit NATO-a u Vašingtonu u julu: unapređenje odbrambenih kapaciteta država članica, podrška Ukrajini i globalna partnerstva sa fokusom na azijsko-pacifički region.

 

 

 

 

Na prolećnom sastanku Parlamnetarne skupštine NATO učestvovali su poslanici iz zemalja članica i partnera NATO, dakle i delegacija nemačkog Bundestaga.

 

 

Zelenski traži ublažavanje propisa

 

U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe nastavlja da se zalaže za to da se Ukrajini dozvoli upotreba zapadnog oružja protiv Rusije.

U video obraćanju u nedelju, Zelenski je rekao da su mnoge zemlje izrazile saučešće zbog smrtonosnog bombardovanja grada Harkova i dodao: „Važno je da ova osuda dovede do odgovarajućih posledica”.

 

 

 

 

Ukrajini je potrebno više protivvazdušne odbrane i pravo da stranim oružjem napada i rusku teritoriju.

 

„Vidimo svaku tačku koncentracije ruskih trupa. Znamo sve oblasti gde se lansiraju ruske rakete i poleću borbeni avioni”, rekao je on. Politička je odluka da se dozvoli uništenje ovih snaga pre nego što napadnu Ukrajinu. „Odluka koja se mora doneti”.

 

Španija i Ukrajina potpisale su bezbednosni sporazum tokom prve zvanične posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog zemlji EU.

 

 

 

 

Sporazumom je, između ostalog, predviđena vojna pomoć Španije u iznosu od milijardu evra u tekućoj godini, rekao je premijer Pedro Sančez, ali nije želeo da iznosi detalje o vojnoj pomoći na pitanje novinara. Rekao je samo da će se i dalje isporučivati protivvazdušne rakete, tenkovi “leopard 2” i municija.

 

„Sporazum je zasnovan na sveobuhvatnoj viziji bezbednosti i stoga se proteže na različite oblasti kao što su vojni sektor, finansijska podrška, kao i saradnja u vojnoj industriji“.

 

 

 

 

Poseta je prvobitno bila planirana za sredinu meseca. Međutim, Zelenski je otkazao ovo i druga putovanja u inostranstvo zbog intenzivnih borbi u oblasti Harkov.

 

 

Nemačka se do sada bila protiv

 

Nemački kancelar Olaf Šolcse do sada izjašnjavao protiv upotrebe zapadnog oružja protiv Rusije. On trenutno ne vidi razlog za ublažavanje pravila dogovorenih sa Ukrajinom za upotrebu oružja koje je isporučila Nemačka, rekao je on na javnoj diskusiji na Festivalu demokratije u Berlinu u nedelju (26.maja).

 

 

 

 

Generalni sekretar SPD Kevin Kinert odbacuje upotrebu zapadnog oružja protiv pozicija na ruskoj teritoriji. Napad na grad Harkov i druga ukrajinska mesta je ruski „teror nad civilnim stanovništvom. Ipak, to nam ne omogućava da radimo sve što bismo želeli”, rekao je Kinert u jutarnjem programu nemačkog javnog servisa.

 

On je naglasio da Ukrajina ima pravo da napadne vojnu infrastrukturu na ruskoj teritoriji. Međutim, on je upozorio da se razmisli „kakvu bismo raspravu vodili” ako bi zapadno oružje slučajno pogodilo civilnu infrastrukturu u Rusiji.

 

 

Nemačka: 60 milijardi, posebno za istok Ukrajine

 

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berboknajavila je da će Nemačka obezbediti 60 milijardi evra humanitarne pomoći Ukrajini. To je posebno namenjeno istoku zemlje, rekla je Berbok na sastanku sa svojim kolegama iz EU u Briselu.

 

Ministri spoljnih poslova 27 država EU takođe su odobrili novi pravni okvir za sankcionisanje ozbiljnih kršenja ljudskih prava u Rusiji. Između ostalog, trebalo bi da omogući preduzimanje kaznenih mera protiv ljudi i organizacija odgovornih za suzbijanje opozicije, kako je nekoliko diplomata izjavilo agenciji dpa. Prema rečima diplomata, na listi će se naći oko 20 novih lica ili organizacija, kao prvi korak u okviru novog režima sankcija.

 

 

Cvetićanin: Ovo je poruka Rusiji da ne prelazi crvene linije u najnovijoj ofanzivi oko Harkova

 

Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST) i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka, kaže za Kurir da je “deklaracija koju je usvojila Parlamentarna skupština NATO u Sofiji više apel i poziv državama članicama da razmotre aktivniju podršku Ukrajini, nego što je reč o eksplictinoj vojnoj operativnoj odluci”.

 

– Prvo, Parlamentarna skupština NATO je organ koji okuplja predstavnike parlamenata država članica i nema mandat za operativne vojne odluke, već je svrha Parlamentarne skupštine NATO diskusija čiji su rezultat preporuke konkretnom vojnom rukovodstvu NATO upravo u obliku deklaracija. Tako da put od deklaracije do operativne realizacije ovih preporuka nije momentalan, deklaracija u kojoj se poziva da se skinu organičenja u dometu napada Ukrajine po ruskoj teritoriji je više poruka Rusiji da ne prelazi crvene linije u njenoj najnovijoj ofanzivi oko Harkova, nego što predstavlja momentalnu spremnost da se neselektivno gađaju ciljevi na ruskoj teritoriji – naveo je Cvetićanin.

 

 

 

 

On je dodao da “na kraju krajeva, Ukrajina već gađa ciljeve na ruskoj teritoriji i to nije nikakva novost, ali se ciljevi gađaju veoma slektivno što će se i nastaviti”.

 

– Možemo očekivati eskalaciju prekograničnih gađanja na pograničnom području između Harkova i Belgoroda, možda čak i gađanje nekih udaljenijih ciljeva unutar ruske teritorije kao što se desilo pre par dana, ali i dalje dosta selektivno kako se ne bi prešle crvene linije. Treba pomenuti da postoje linije komunikacije između velikih sila što se tiče operativnih dejstava dalekometnim projektilima, a bivši ruski predsednik Medvedev je nedavno u svom tvitu napomenuo da su Amerikanci za razliku od nekih drugih i dalje prilično oprezni u dozvoljavanju dugometnijih i neslektivnih ukrajinskih gađanja, a znamo da je i nemački kancelar Šolc i dalje uzdržan što se tiče isporuka Taurusa i njihovog korištenja duboko u ruskoj teritoriji – naveo je Cvetićanin.

 

On je ocenio da će se “nastaviti gađanja, ali selektivno kako se ne bi prešle crvene linije”.

 

– A da li će se one preći će zavisti od konkretnih dešavanja na frontu koji trenutno gubi stabilnost što predstavlja izvesni rizik, ali dve najvažnije sile NATO – prekookeanska – Amerika – i evropska – Nemačka – su i dalje uzdržane što se tiče ekskalacije, koja može ipak nastupiti ako ruski prodor na istočnom frontu bude brži od očekivanog, pa će se trebati uspostaviti izgubljena ravnoteža fronta – zaključio je Cvetićanin.

 

 

(Kurir.rs/Dojče vele/Prenio: N. V.)

(100)

DOZVOLA ZA UPOTREBU ZAPADNOG ORUŽJA PROTIV RUSIJE: Usvojena deklaracija “Uz Ukrajinu do pobjede”, Stoltenberg kaže da je DOŠLO VRIJEME