Traže da im napravim razne frizure, u početku je bilo teško, bilo me strah, ali sam se navikao, kaže Amel Fišić (28), mladić koji je prije četiri mjeseca počeo raditi kao frizer u Kaznenopopravnom zavodu poluotvorenog tipa Sarajevo.
Izuzetno odgovoran posao svakodnevno je pun iskušenja, adrenalina. Svi koji su se ogriješili o zakon, na kraju dođu u Amelove ruke.
Ne priča detalje
U razgovoru za „Dnevni avaz“, koji smo obavili u „njegovom“ skromnom salonu, Fišić kroz šalu navodi da je on vjerovatno najzaposleniji frizer u državi.
– Ima posla svakodnevno. Moji prijatelji jedva čekaju da završim s poslom pa da im na kafi pričam dogodovštine iz zatvora. Naravno, ja sam profesionalac, ne pričam im detalje, samo ponešto – kaže naš sagovornik.
On je ovaj posao dobio nakon što je njegov prethodnik, zatvorski frizer, otišao u penziju. Kaže da je u ova četiri mjeseca, koliko radi, bilo svega. Ni na naše insistiranje da prepriča neku od neugodnih situacija nije popustio.
– Nemojte da pričam o tome. Bojao sam se, jer nisam znao kakvi su ljudi. Ipak, ja „radim o glavi“ ljudima koji su se ogriješili o zakon, na neki način. Neki su malo više nervozni i treba biti oprezan. Ako nisi dobro odradio posao… Ali, nikad ne radim bez čuvara. Ja šišam, a čuvar sjedi pored nas i drži na oku pritvorenika – dodaje Fišić.
A onda je izrekao rečenicu koja je, u najmanju ruku, za nas bila iznenađujuća: „Ovdje je sve fina raja.“
– Kako – bilo je naše pitanje.
– Pa šta će ljudi, dođu, odsluže svoje, ako ima potrebe za šišanjem, ja ih ošišam i odoše dalje. Razgovaram s njima dok radim. Oni kažu ako imaju neku posebnu želju. Najviše volim kada traže vojničke frizure, to mi je najlakše odraditi – pojašnjava frizer.
Hvala za posao
Pristao nam je reći da su ga njegovi prijatelji iz znatiželje pitali je li „radio o glavi“ Tomislavu Spahoviću, nedavno osuđenom na sedam i po godina nakon što je priznao krivicu za ubistvo Amila Geca u Buča Potoku.
– Njega sam šišao. Nije mu komplikovana frizura, malo sam sa strane i gore skratio i to je to. Bio je zadovoljan, zahvalio mi je kada sam završio – govori Fišić.
Na kraju dodaje da mu je zadovoljstvo raditi ovaj posao te da se nada da će produžiti saradnju s Upravom ove ustanove.
Zatvorski čuvari su mi kao braća
– Čuvari me paze i pomažu. Bez njih ne bih mogao uopšte raditi i oni to znaju. Postali su mi kao braća. Drago mi je što sam upoznao sve ove ljude – dodaje Fišić.
(352)