Bosnu su Britanci, kaže jedan politolog u emisiji televizije Arte o međunarodnoj pomoći BiH i Kosovu, nedavno poslali 35 miliona tehničke pomoći.
Novac su kasirale britanske firme za konsalting, koji marljivo daju konsultacije, konsultacije i samo konsultacije – tvrde autori dokumentar
Investira se u infrastrukturu, u ceste i mostove preko kojih se niko ne vozi. Postoji i jedan program za edukaciju finansiran iz inostranstva, po kojem se edukuju mladi doktori i medicinske sestre kako bi direktno nakon ispita mogli otići na Zapad.
Novac odlazi i za troškove administracije, a dio završava i u džepovima korumpiranih političara. Ono što ostane pomaže da oni koji su tamo ostali da žive, ne umru od gladi – navodi se.
U potrazi dubljeg smisla svega toga, autori dokumentarca “Bosna i Kosovo – zaboravljeni evropski protektorati” morali su se zadovoljiti objašnjenima da razloge treba tražiti u komunističkom nasljeđu, nacionalistima, u Bosni uz to i privatizaciji i uopšte u kapitalizmu.
U stvarnosti razlozi za neefikasnost međunarodne zajednice u BiH i na Koosvu su nebriga, nepromišljenost i nedostatak sveobuhvatnog i zajedničkog plana, površnost, bezidejnost, ravnodušnost jedne “međunarodne zajednice””, piše Berliner Zeitung.
Zar je zaista moguće da je Zapad slao novac u dvije zemlje, jednu veličine Berlina i drugu veličine Hamburga a da od toga ništa, ama baš ništa nije napravljeno? Da, to je moguće, smatraju novinari Rüdiger Rossig i Zoran Solomun odvodeći na sat vremena gledaoce njemačko-francuskog kanala Arte u beznadežnost Bosne i Kosova. “Kosovo je po glavi stanovnika dobilo 10 do 20 puta više nego što u prosjeku na ime razvojne pomoći dobije jedna siromašna zemlja”, izračunao je jedan rezignirani bivši prestavnik međunarodne zajednice u Prištini. Ali gdje su otišli svi ti novci?
Odgovor je jednostavan: Ono što se vodi kao pomoć završava u potpuno neefikasnoj misiji EU, takozvanoj “misiji za izgradnju pravne države”. Drugim riječima ta pomoć odlazi na plate i obilate dnevnice i dodatke za rad u inostranstvu i odvojenost od porodice koje se isplaćuju dobro obrazovanim pravnicima iz cijele Evrope, koji dolaze da rade za UNMIC – ali koji, s obzirom na nedovoljno poznavanje situacije na terenu, nisu u stanju da bilo šta promijene.
(48)
