Sarajevski glumac Emir Hadžihafizbegović u intervjuu za Nedeljnik poručuje: Svi njegovi Kustendorfi, Kamengradovi, sve njegove Mokre gore i ruska odlikovanja, svi njegovi koncerti, opere i soliranje na bas gitari samo su Potemkinova sela koja je gradio pateći za Sarajevom. Nemam pojma da li će čitati ovaj intervju ali evo pozivam javno Kusturicu da dođe u Sarajevo i skine mrenu gađenja prema rodnom gradu
Emir Hadžihafizbegović, jedan od najznačajnijih i najpopularnijih glumaca u regionu gostovao je prošlog vikenda u Beogradu i u Mikser hausu odigrao predstavu “Žaba”. Čovek koji u svojoj biografiji ima Zlatnog lava za najboljeg glumca na Venecijanskom festivalu, a bio je član filmskih ekipa koje su osvajale najznačajnije svetske nagrade poput Zlatne palme i Zlatnog medveda, dao je ekskluzivni intervju za Nedeljnik u kome je po prvi put pozvao Emira Kusturicu, svog bivšeg profesora i režisera koji mu je dao prvu ulogu u “Ocu na službenom putu”, da se vrati u Sarajevo.
“Kad sam se s njim svađao pre 25 ili 15 godina, to je nekako imalo smisla. Padale su teške reči, bilo je puno besa, bola, povređenosti, ali čini mi se nikad mržnje, osim kada je u jednom intervju za srpske novine, a to je prenelo sarajevsko Oslobođenje, rekao da je jadna majka koja me je rodila. Ja njegovu majku Senku i oca Murata jako poštujem. Ulazio sam u njihovu sarajevsku kuću i svake godine, kad sam na filmskom festivalu u Herceg Novom, odem na mezare njegovih roditelja i položim cveće. Kad, kako i zašto je pukao jedan od najboljih ljudi, profesora, režisera i Sarajlija koja je moja malenkost upoznala za ove 54 godine, ja ne znam, ali nešto dobro znam. On je i danas, kao i nekada, endemski Sarajlija i takav će otići u zemlju. Svi njegovi Kustendorfi, Kamengradovi, sve njegove Mokre gore i ruska odlikovanja, svi njegovi koncerti, opere i soliranje na bas gitari u No Smoking Orchestra samo su Potemkinova sela koja je gradio pateći za Sarajevom. Nemam pojma da li će čitati ovaj intervju ali evo pozivam javno Emira Kusturicu da dođe u Sarajevo i skine mrenu gađenja prema svom rodnom gradu” kaže Hadžihafizbegović u svom pozivu Kusturici, objavljenom u poslednjem broju Nedeljnika.
On naglas i postavlja pitanje “Zar zaista neko stvarno misli da je njemu svo ovo vreme lako?” verujući da Kusturici nije bilo lako slušajući vesti o smrti svojih sarajevskih prijatelja.
“Emire, spremi se bolan, pripremi pet pametnih rečenica i vrati se tamo gde ti je mesto. Pusti Dodika i drži ga na stendbaju. Ne može jedan endemski alijaš i rediteljski genije sa Gorice tek tako preći preko granata i smrti u ulici njegovog detinjstva. Naša veza je jako emotivna. Ja sam se kao glumac realizovao kroz tri segmenta. Kroz božji dar, četiri godine njegovog mentorstva na Akademiji i asfalta koji je bitan u mom životu i druženja s ljudima na margini. I to me je determiniralo. Ja sam kao student prve godine, ne znajući šta je film i set, snimio svoj prvi kadar u “Ocu na službenom putu” a partner mi je bio Pavle Vujisić. To je ta talična stvar. Raditi “Oca na službenom putu”, a studirati glumu tek nekih 90 dana, bila je privilegija koju i dan danas smatram nečim što me je odredilo. Mnogo veće vucibatine od Emira Kusturice šetaju Sarajevom” kaže Hadžihafisbegović koji na pitanje da li bi prihvatio Kusturičin poziv za ponovnu saradnju odgovara
“Da, onog trenutka kad dođe u Sarajevo. A otkriću vam ekskluzivu, da je Kusturica pre nepuna tri meseca postao član Udruženja reditelja BiH”:
Poslednjih godina u srpskim medijima su bile razne kontroverze vezane za sarajevskog glumca. Ipak, on je prvi dobitnik međunarodne nagrade na filmskom festivalu FEST. U intervjuu Nedeljniku on objašnjava svoj emotivni odnos sa Beogradom
“Jako sam vezan za Beograd ali dugo nisam dolazio i to s razlogom. Imao sam teskobu znajući da Karadžić i Mladić šetaju mojim Beogradom. Moja oba roditelja su iz Srebrenice i meni je u Srebrenici stradalo 30 članova bliže familije. Majka mi je stradala u Tuzli tokom rata. Nisam došao ni na beogradsku premijeru filma ‘Karaula’ što se pokazalo ispravnim jer se kasnije saznalo da je poznati doktor Raša Dabić (Radovan Karadžić) bio na premijeri u Sava centru i ja bih mu se te noći premijere poklonio. Jednom su me pitali “Što te nema tako dugo u Beogradu?” Odgovorio sam da je to kao kad imaš najboljeg prijatelja koji oboli od karcinoma. Kreneš u bolnicu i nosiš mu banane, pomorandže, fruktalov sok i dođeš na vrata a kažu ti ‘Bolje da ga zapamtiš kakav je bio, nego da ga sada vidiš’. Ja sam, nakon što su u Hag otišli Karadžić i Mladić, počeo dolaziti u Beograd, moj Beograd. Odgovorno tvrdim da volim Beograd na emotivniji i suptilniji način nego oni koji su se rodili u njemu”, kaže Hadžihafizbegović u velikom intervjuu za Nedeljnik.
(45)