BALKAN SE NAORUŽAVA: Evo šta nam slijedi... — Sarajevograd.org

Novi rat u regionu bio je nedavno opravdanje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da što pre integriše preostale balkanske države u porodicu Evropske unije.

Da li je ovakva ocena iznesena paušalno — tek ćemo saznati, ali je činjenica da su se u poslednje vreme i Srbija i Hrvatska i Crna Gora utrkivale u obnavljanju naoružanja.

Balkan je odavno bure baruta i ne treba tu mnogo da plane, upozorio je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac.

Dodaje da je proživeo rat devedesetih kao da i dan-danas popisuje žrtve na srpskoj strani i konstatuje da se, nažalost, naoružavaju svi bivši učesnici ratova iz devedesetih godina prošlog veka.

„Ako svi imaju oružje i oruđe, onda samo neko treba prvi da pritisne crveno dugme i da mir nestane. U svetu postoje proizvođači ratova, američka vlada je još davno osnovala nevladinu organizaciju MPRI, koja okuplja penzionisane visoke oficire, uglavnom generale. Oni su izvođači prljavih poslova, ratova po celom svetu, ali nikada javno nećemo čuti da su oni deo vlasti“, kaže Štrbac.

Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević primećuje da je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović delovanje namenske industrije, proizvodnju raketnih bacača i dalekometnih haubica stavio u kontekst nekog budućeg rata.

„Bezbednosno-odbrambeni sistem BiH je definisan Aneksom 1a, u kome NATO stvara takozvano bezbednosno i odbrambeno okruženje, a putem OHR kontroliše čak i izbor gotovo polovine Saveta ministara. Izetbegović preti zapravo Republici Srpskoj sa šest fabrika namenske industrije, od kojih pet kontroliše Stranka demokratske akcije, s jedne strane, i obaveštajna služba SAD“, kaže Galijašević.

On ipak smatra da u srpskom, hrvatskom i bošnjačkom narodu ne postoji potencijal za izazivanje rata, ali da su prisutne slabosti u političkom sistemu. Takvu situaciju u BiH koriste SAD i NATO kako bi imali potpunu kontrolu.

Galijašević dodaje da je krajnji cilj smanjivanje državotvornog kapaciteta Republike Srpske i udaljavanje Republike Srpske od Rusije, kao i hitno uvođenje BiH u NATO.

„Zašto je RS problem, povezao bih sa govorom ugledne ruske zvaničnice u Parlamentarnoj skupštini BiH. Jasno i dobronamerno, gospođa Valentina Matvijenko rekla je da je ponižavajuće da u vaše ime zemljom upravljaju tri ambasadora ili dva činovnika, i da se Moskva zbog toga zalaže da Dejtonski sporazum bude osnov odnosa i da nikome ne trebaju tutori“, dodaje Galijašević.On konstatuje da NATO-u prilično uspešno ide na Balkanu — Hrvatska, Slovenija i odnedavno Crna Gora su njegove članice, a u toku je slamanje Makedonije.

„Ne lomi se BiH, nego se u Sarajevu lomi Republika Srpska i srpski narod. Oni jedini još pružaju određen otpor potpunoj kolonizaciji zemlje. Ako NATO primeni određene mere ili silu ili falsifikuje izbornu aktivnost, sve iz arsenala onih dosad već viđenih postupaka, načina delovanja, načina rušenja vlada, onda ćemo imati potpuno uklanjanje tog takozvanog ’mekog balkanskog trbuha‘“, smatra stručnjak za bezbednost iz BiH Dževad Galijašević.

Ništa manje napetosti ne dolazi ni iz Prištine. Tamo je lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti izjavio da oni imaju novi pakleni plan za obračun sa Srbijom.

Pozvali su, kaže Kurti, Bošnjake, Albance, Crnogorce, Makedonce i Hrvate da formiraju „balkanski savez“ protiv Srbije, koja će, po njihovom mišljenju, da ostane problem Balkana ne samo u ovom veku već i u narednim.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da se ovakve izjave daju zbog unutrašnjih razmirica, ali da mora da se konstatuje de je u porastu takozvani ekstremni šovinistički populizam.

„Na tome se, zapravo, i napravila jedna elita koja vlada tako što podigne tenzije koje se posle, navodno, smiruju. Kosovo je specifično jer se, za razliku od Hrvatske, BiH i Crne Gore, suočava sa neizgrađenom državom i unutrašnjom nestabilnošću“, kaže Janjić.

Dodaje da je od Arapskog proleća naoružavanje postalo jedan od najunosnijih poslova i da ne postoji uticajna osoba na Kosovu koja nije potvrdila da je naoružavanje njihovih specijalnih jedinica u toku.

Savo Štrbac smatra da u ovakvim geopolitičkim prilikama nikome nije u interesu stabilan Balkan. Ipak, on ne očekuje bilo kakav sukob većih razmera jer, kako kaže, nije prošao dovoljan broj godina.

Sa njim je saglasan i Dušan Janjić, koji navodi da se to najbolje vidi na primeru Kosovske Mitrovice, gde sukobe ne žele ni Srbi ni Albanci. Međutim, Janjić naglašava da uvek postoje određene interesne grupe kojima odgovara nestabilnost, a koje su vrlo moćne i neretko kriminalne, koruptivne i političke.

„Rat je u savremenom svetu promenio oblik. On sada dobija privremeno lokalizovane sukobe i terorizam. Upravo te pošasti — terorizma — treba najviše da se plašimo, a smatram da nje nisu dovoljno svesni lideri regiona“, ocenjuje Janjić.

Web-tribune.com

(830)