VELIKI LOM U JUŽNOJ AMERICI - HAOS SE ŠIRI KONTINENTOM! EVO ŠTA SE DEŠAVA.. — Sarajevograd.org

Veliki lom i nemire u Južnoj Americi Rodrigo Buendija uporedio je sa „arapskim prolećem“. Sličnosti postoje. Protesti se šire celim kontinentom, od Venecuele na severu do Čilea na jugu. Već su proizveli krupne posledice.

Na unutrašnjem planu, najveći potresi se osećaju u Boliviji, koja se nalazi na korak do građanskog rata. Čileu preti uvođenje nekog vida vojne uprave, slično je i u Ekvadoru — Lenjin Moreno je uspeo da kupi nekoliko meseci popuštanjem pred zahtevima demonstranata, ali daleko od toga da se stanje normalizuje.

Latentna napetost primetna je u Paragvaju i Peruu, donekle i u Brazilu nakon pobede Bolsonara, a Argentina je politički podeljena — scena se ubrzano polarizuje na dva nepomirljiva tabora posle izbora Alberta Fernandeza za šefa države. Najkompleksnija situacija je oko Venecuele. Huana Gvaida, samoproglašenog predsednika, priznao je čitav niz država kao legitimnog zastupnika interesa Bolivarske Republike.

Pretenzije SAD

Levičarski pokreti optužuju SAD. Preteranim mešanjem u unutrašnja pitanja, što direktno, što koristeći MMF kao instrument ili otvoreno protežirajući interese multinacionalnih korporacija, uzrokovali su destabilizaciju kojoj se ne vidi kraj. U ovome ima istine.

Monroovom doktrinom, dokumentom iz 1823. godine, Latinska Amerika je proglašena interesnom sferom zvaničnog Vašingtona. Pre dva veka još je i bilo moguće objasniti kako iza parole „Amerika Amerikancima“ stoje plemeniti motivi. Cilj je bio da se spreče intervencije evropskih kolonijalnih sila. Međutim, kako je vreme prolazilo, tako su se i ciljevi transformisali ka sloganu „Amerika Sjedinjenim Državama“.

Ne postoji država u ovom delu sveta u kojoj nisu izvedene ili pokušane različite intervencije Vašingtona. Svačega je tu bilo — najilustrativniji je primer iz Nikaragve, u kojoj je direktno CIA organizovala snage Kontre protiv sandinista, gurajući zemlju ka još krvavijem građanskom ratu. Naposletku, Nikaragva je zbog toga dobila spor pred Međunarodnim sudom pravde. Danijel Ortega je 2008. godine izjavio da za njih to pitanje nije zatvoreno, te da SAD moraju platiti odštetu od 45 milijardi dolara.

Udar i na režime bliske Vašingtonu

Ipak, danas se protestuje i protiv režima koji su bliski zvaničnom Vašingtonu.

Čile je, u određenoj meri, čak i strateški partner SAD. Radi se o najuspešnijoj južnoameričkoj ekonomiji, jedinoj državi iz regiona koja je članica OECD. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći je dva i po puta veći nego u Srbiji. Odakle onda ovako siloviti nemiri, vojska na ulicama i desetine mrtvih u sukobima? Objašnjenje kako je do toga došlo zbog povećanja cene karti za metro sa 800 na 830 pezosa „ne pije vodu“. Uzroci svega su, očigledno, mnogo dublji.

Uzroci velikog loma

Prvi razlog ovog „velikog loma“ je hronična besperspektivnost. Ekonomska stagnacija je uočljiva, region se nije oporavio od krize iz 2008. godine, pa tako danas najvažniji i najveći Brazil beleži rast od svega 1,5%, a pomenuti Čile je na 2,5%. Na ovo je uticao i pad cena energenata, pošto su pojedine zemlje ekonomski rast vezivale za izvoz nafte. Tokom cele decenije plate su ili ostale na istom nivou ili ih je krunila inflacija, dok su troškovi života postepeno rasli.

Drugi razlog je neravnomerna raspodela „ukupnog bogatstva“. Tajna uspeha levičarskih pokreta koje su predvodili Čavez, Koreja, Muhika, Lula da Silva i Morales nalazi se u njihovim pokušajima da se ta stvar ispravi. Osim u Africi, nigde drugde takva nejednakost između bogatih i siromašnih nije ispoljena.

Podaci o nedostupnosti osnovnog obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite u Boliviji, Ekvadoru i Venecueli pre dolaska na vlast Moralesa, Koreje i Čaveza deluju neverovatno, uporedivi su sa devetnaestim vekom u Evropi.

Nezadovoljstvo u Čileu podstakle su i sve skuplje školarine, tako da fakultetsko obrazovanje ostaje „pusti san“ ogromnoj većini mladih ljudi. Sa druge strane, jedna od prvih odluka desničarske vlade u Brazilu bila je višestruko smanjivanje budžeta za državne univerzitete, pravdano neophodnošću uvođenja mera štednje, ali i „liberalnim postulatom“ da ta sredstva treba raspodeliti i na privatne visokoškolske ustanove. Ovakva nejednakost je i generator korupcije, pošto uzak sloj onih koji imaju može uticati na donošenje odluka u institucionalnom aparatu.

Treći razlog treba tražiti u etničkim i rasnim razlikama. Novopostavljena predsednica Bolivije Žanin Anjez Čavez je ne tako davno poručila: „Sanjam o Boliviji bez domorodačkih satanskih obreda, grad nije za Indijance, oni treba da idu u Altiplano ili Čako!“ Altiplano su andske visoravni, a Čako močvarne oblasti u basenu Rio de la Plate.

Na kečuanskom jeziku čako znači i „područje lova“ ili „tople oblasti“. Indijanci su organizovano branili Madura, protestovali protiv Morena, a nakon toga „maršom na La Paz“ izrazili podršku svrgnutom Moralesu. Nejednakost se ogleda i u podređenosti domorodaca, u tom kontekstu predstavlja i bazu za značajno oštrija sukobljavanja u budućnosti.

Rađanje revolucija

Destabilizacija regiona predstavlja kompleksnu pojavu, uzrokovanu sa nekoliko međusobno povezanih razloga. U određenoj meri ono što se dešava podseća na „arapsko proleće“, u određenoj meri i na „rađanje revolucija“ nakon Drugog svetskog rata.

Besperspektivnost, izražena nejednakost i opterećenost brojnim nerešenim međuetničkim i međurasnim odnosima „izbacili su na površinu“ ogroman konfliktni potencijal.

I što posebno zabrinjava, u tekućim okolnostima utvrđivanja multipolarnog poretka sve može eskalirati ka potpuno nepredvidivim ishodima. Jer, i dalje se oslanjajući ma Monroovu doktrinu, SAD će pokušati da utiču na ove procese, usmeravaju ih i kontrolišu. To je njihova interesna sfera. Istovremeno, to znači i da će biti i onih koji će reagovati drugačije, podržavajući svaki antiamerički pokret i tako problematizujući relacije u „američkom dvorištu“.

Što se više budu bavile „svojim dvorištem“, Sjedinjene Države će imati manje kapaciteta i prostora da deluju u ostalim regionima. Najveće posledice će, svakako, ostati po južnoameričke države i narode. Ali, to su zakonomernosti u međunarodnim odnosima i globalnoj geopolitici.

(Sputnjik)

(879)