Priča koju vam donosiimo je možda jedna od najpotresnijih i najozbiljnijih slika onoga što su posledice koronavirusa.
Ovim još jednom apelujemo na sve vas da poštujete preporuke lekara i nadležnih kako bi ste sačuvali svoj život i živote drugih osoba.
Novinar sajta “Propublica” razgovarao je sa doktorom iz Nju Orleansa koji je opisao sav užas sa kojim se sreću pre svega pacijenti, a onda i on zajedno sa svojim kolegama u borbi protiv koronavirusa.
NAPOMINJEMO DA SU POJEDINI DELOVI TEKSTA UZNEMIRUJUĆEG SADRŽAJA
U petak, Luizijana je prijavila 479 potvrđenih slučajeva COVID-19. Deset ljudi je umrlo. Većina slučajeva je u Nju Orleansu, koji sada ima jedan potvrđeni slučaj na svakih 1.000 stanovnika.
Tamo sam razgovarao s respiratornim terapeutom, čiji je posao da osigura da pacijenti dišu dobro.
On radi u jedinici intenzivne nege gradske bolnice. Pre nego što je virus došao u Nju Orleans, njegovi dani su bili prilično opušteni. Njegovi pacijenti su obično bili stariji, sa hroničnim zdravstvenim stanjima i lošim plućima.
Od prošle nedelje koristi respiratore za najteže pacijente sa COVID-19. Mnogi su relativno mladi, u svojim 40-im i 50-im godinama, i imaju minimalne, zdravstvene probleme… Ako ne računamo zarazu koronavirusom.
Ovaj doktor je zaprepašćen kako se ova infekcija manifestuje, njenom brzinom i intenzitetom širenja. Odeljenje na kome radi je sada postala jedinica za smeštaj obolelih od koronavirusa. Procjenjuje da je njegova bolnica prihvatila na desetine potvrđenih pacijenata ali i onih za koje se pretpostavlja da su zaraženi. Otprilike trećina je završila na respiratorima.
Njegova bolnica se nije pripremila za ovoliki priliv pacijenata pre nego što se virus prvi put pojavio. Jedan lekar je pokušao da alarmira osoblje tražeći sobe sa negativnim pritiskom i respiratorima ali je većina njegovih kolega smatrala da preteruje.
“Mislili su da mediji naduvavaju celu priču. Na kraju se pokazalo da je s pravom bio zabrinut”, ispriao je ovaj terapeut.
On je detaljno u telefonskom razgovoru objasnio šta se tačno dešava i zbog čega je zabrinut.
“Čitajući o tome u vestima, znao sam da će situacija biti loša, ali mi se sa gripom borimo svake godine, pa sam pomislio: Pa, verovatno nije mnogo gore od gripa. Ali videvši bolesnike sa COVID-19 je promenilo moju sliku o ovoj bolesti potpuno. Ovo je mnogo zastrašujuće.”
“Imam pacijente u njihovim ranim 40-ima i, da, bio sam pomalo šokiran. Vidim ljude koji izgledaju relativno zdravo, sa minimalnom zdravstvenom istorijom, a čije je stanje takvo kao da ih je udario kamion. Ovo što je šokantno što oni prvo budu na minimalnoj podršci, na malo kiseonika, a onda odjednom dožive respiratorni zastoj i jednostavno ne mogu da dišu.”
“Na svaka četiri sata proveramo stanje obolelih. Neki od njih su sve vreme prikljueni na kardiološke monitore, tako da vidimo da li im se otkucaji srca naglo povećavaju ili smanjuju. Ili nam se desi da neko od nas uđe i samo vidi pacijenta koji se bori da dođe do vazduha ili čak ne daje nikakve znakove. Čini se da se to dešava sa mnogim ovde pacijentima: Odjednom im se stanje pogorša i usledi respiratorni zastoj.”
“To se zove akutni respiratorni distres sindrom, ARDS. To znači da su pluća ispunjena tečnošću. I to je primetno po načinu na koji rendgen izgleda: Čitava pluća su bela. Pacijentima sa ARDS izuzetno je teško dati kiseonik. Kada se to desi smrtnost je zaista visokam, iznosi oko 40 odsto. Jedini način je da se pacijent stavi na respirator i tako se pomaže da kiseoniku da uđe u krvotok.
“Obično je ARDS nešto što se dešava s vremenom, kada su pluća duže pod upalom i kada se ta upala povećava. Ali kod ovog virusa, čini se da se dešava preko noći. Kad ste zdravi, pluća vam se sastoje od malih balona. Kao drvo koje je sačinjeno od gomile lišća, pluća su sačinjena od malih vreća sa vazduhom koje nazivamo alveole. Kada udišete, svi te alveole se naduvaju i imaju kapilare u zidovima, male krvne sudove. Kiseonik iz pluća ide u krv i tako se širi po po telu.
“Tipično kod ARDS-a, pluća su upaljena. To je kao upala poput bilo koje na telu: Ako imate opekotinu na ruci, koža oko nje postaje crvena od dodatnog protoka krvi. Telo joj šalje dodatne hranjive sastojke da ozdravi. Problem je kada se to dogodi u vašim plućima, tečnost i dodatna krv počinju da idu u pluća. Virusi mogu da povrede ćelije u zidovima alveola, pa tečnost curi u alveole. A kada takva pluća snimite rendgenom ona izgledaju kao staklo od tuš kabine. A pluća izgledaju tako jer je na rendgenu tečnost bela, pa pluća izgledaju kao belo mleveno staklo, ili ponekad čisto belo, jer se sada u plućima umesto vazduha nalazi tečnost.”
“Kod naših pacijenata sa koronavirusom koji su na respiratoru potreban je zaista maksimu koji se može izvući iz mašine. Mora da se podesi na oko 90 odsto kiseonika kako bi se održala pluća. To je nešto možda najviše što sam ikada video, a to znači da nam ponestaje opcija.”
“Po mom iskustvu, ova težina ARDS-a je obično više tipična za nekoga ko ima iskustvo utapanja – ima gomilu prljave vode u plućima – ili ljudi koji udišu kaustični gas. Nikada nisam video da mikroorganizam ili infektivni proces toliko brzo nanose tako akutno oštećenje pluća. To me je stvarno šokiralo. ”
“Prvo me je pogodilo koliko je bilo drugačije kad sam video da mi se pogoršava stanje kod prvog pacijenta sa koronavirusom. Rekao sam – Sra*e, ovo nije grip. Gledam relativno mladog momka kako se bori za vazduh a iz njegove cevi i iusta izlazi ružičasta penušava sekrecija. Ventilator je trebalo da mu omogući da diše ali on se i dalje bori za vazduh, pomera usta, pomera telo, bori se. Morali smo da ga obuzdamo. Tako smo morali sa svima. Oni zaista hiperventiliraju, stvarno se bore da dišu. Kada ste u takvom stanju gde se borite za vazduh, a imate i groznicu, jedostavno u tom delirijumu ne znate kada neko pokušava da vam pomogne, pa onda pokušavate da izvučete cev iz usta jer osećate da vas guši, ali se zapravo davite”.
“Kada neko ima infekciju, navikao sam da vidim normalne boje koje biste povezali sa tim: zelenu i žutu. Bolesnici sa koronavirusom s ARDS-om imali su mnogo sekreta koji je zapravo ružičast jer su ispunjeni ćelijama krvi koje cure u disajne puteve. U suštini se utapaju u sopstvenoj krvi i tečnostima jer su im pluća toliko puna. Dakle, stalno moramo da usisavamo sekret svaki put kada uđemo u njihove sobe.”
“Pre svog ovog haosa, svi smo se šalili. Jer ako ste izloženi virusu i budete pozitivni i odete u karantin vi budete na plaćenom odsustvu. Svi smo se šalili: Želim da se zarazim koronom jer tada dobijam plaćeni odmor ali kad sam jednom video ove pacijente rekao sam – Ne, ne želim ovo da dobijem i ne želim da bilo ko koga znam dobije ovo.”
“Prošle sam video kako ovo sve napreduje. Imali smo jednog ili dva pacijenta u našoj bolnici, a zatim pet do 10 pacijenata, a zatim 20 pacijenata. Svakog dana intenzitet se neprestano povećavao. Više pacijenata, i sami pacijenti počinju da postaju sve bolesniji i bolesniji. Kada je prvi put počelo, svi smo imali tonu opreme, tonu zaliha, a kako smo počeli da dobijamo sve više pacijenata, počeli smo da ostajemo bez opreme i zaliha.”
“Ja radim smene od po 12 sati. Trenutno koristimo oko četiri puta više respiratora nego što je to uobičajeno. Imamo tako veliki broj pacijenata, ali zaista je teško pronaći dovoljno ljudi da popune sve smene.”
“Znate, čak i ako preživite ARDS, možete imati trajna oštećenja pluća. Mogu se napuniti ožiljnim tkivom. ARDS može dovesti do opadanja kognitivnih funkcija. Mišići nekih ljudi se troše i potrebno im je dugo vremena da se oporave nakon što siđu sa ventilatora.
“Postoji vrlo realna mogućnost da nam ponestane kreveta i u tom trenutku ne znam šta će se dogoditi ako se pacijenti razbole i moraju da budu intubirani i stavljeni na respirator. Da li će ta osoba umreti zato što nemam opremu da ih održimo u životu? Šta ako to traje mesecima i na desetine ljudi umre zato što nemamo respiratore?
“Nadam se da nećemo stići dotle, ali ako imate samo jedan respirator i imate dva pacijenta, moraćete da birate onog kome su veće šanse da preživi. Bojim se da ćemo doći do te tačke a čuo sam da se to događa u Italiji. ”
(Kurir.rs/Insider.com/Propublica)
(244)