Čedomir Jovanović: Presudu Karadžiću sam saslušao sa osećajem stida

Na današnji dan, kada je cela zemlja ujedinjena u sećanju na žrtve bombardovanja Srbije i kada nas sve veže isti bol prema žrtvama tog bombardovanja i njihovim porodicama, dužni smo da kao civilizovani ljudi i potomci naroda koji je kroz istoriju mnogo patio, isto saosećanje iskažemo i prema svim drugim žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji, na šta nas opominje i presuda Radovanu Karadžiću pred Haškim sudom.

Od kad se bavimo politikom radili smo sve da individualizujemo krivicu za zločine i tako skinemo odgovornost sa celog naroda. Borili smo se za to da svi oni koji su činili zločine u ime našeg naroda snose pravne posledice za ono što su radili, bez obzira da li su im za to sudili domaći ili međunarodni sudovi. Uprkos svim nedostacima u radu Haškog suda i propustima tužilaštva u brojnim slučajevima, mane ovog suda nikad nisu smele da budu razlog za aboliranje politike zločina ili zločinaca koji su je sprovodili. Nismo razmišljali o ceni hapšenja Miloševića, ni o nepopularnosti koju je to hapšenje sa sobom nosilo, kao što nismo brinuli ni o opasnosti koje je sa sobom nosilo suočavanje sa njegovim eskadronima smrti, ni kad smo hapsili „Crvene beretke“, ni kad smo se zalagali za suđenje „Škorpionima“, ili bilo kojoj drugoj paravojsci koja je strašnim zločinima pretila da zauvek okalja lice našeg naroda.

Presudu Karadžiću sam saslušao sa osećajem stida, ali i nade da će sa srpskog naroda, u Srbiji i Bosni i Hercegovini, skinuti teret kolektivne krivice. O skidanju krivice sa celog naroda za zločine Karadžićeve ratne politike odlučićemo sami, spremnošću da se od tih zločina ogradimo i da osudimo politiku koja je do njih dovela. Kazna Radovanu Karadžiću je bar delimična, nedovoljna satisfakcija za porodice žrtava njegove politike i jedan od osnova na kojem možemo graditi nove odnose, politiku pomirenja u celom regionu i pre svega u Bosni i Hercegovini, čiji narodi su od ove politike najviše stradali. Ovo nije trenutak za kopanje starih rana, za raspaljivanje starih mržnji i sukoba nego jasna opomena i poziv na odgovornost pred samima sobom, pred prošlim i budućim generacijama. Ova presuda je strašan podsetnik na cenu rešavanja problema ratom i jak razlog da vodimo politiku koja će onemogućiti da nam se strašna prošlost ikada više ponovi.

(22)