Sat otkucava za poslednji veliki sporazum o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona, nakon što su se sporazumi iz doba kasnog hladnog rata, poput INF-a i Otvorenog neba, pokolebali – tačnije SAD su se naglo povukle iz njih sa Trampom žaleći se da želi „bolji dogovor“ .
Ako tokom tekućih razgovora ne bude postignut sporazum o produženju Novog sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START), čiji je poslednji domaćin bio u Beču i Helsinkiju tokom proteklih nedelja, on ističe u februaru sledeće godine ili tek za manje od četiri meseca.
Nepokolebljiva pozicija Rusije bila je zalaganje za bezuslovno petogodišnje produženje sporazuma, dok je Vašington rekao da će razmotriti kratkoročno produženje samo ako novi sporazum koji u svoj okvir uvede sve nuklearne bojeve glave, uključujući i one koje poseduje Kina. Kremlj je američki plan nazvao “apsolutno nerealnim”, dovodeći razgovore do ćorsokaka.
Ali sada izgleda da predsednik Tramp želi da ambiciozno postigne dogovor uoči izbora 3. novembra, kako izveštava Akios, „Predsednik Tramp traži od Vladimira Putina da zaključi dogovor o predizbornom nuklearnom sporazumu, rasporedu koji je Oktobarsko iznenađenje čak i za starije republikance i neke iz Bele kuće “.
Tramp i Putin tokom proteklih pola godine uputili su se u niz telefonskih poziva koji su se navodno fokusirali na Novi START. Dalje Akios primećuje da se njime rukuje na najvišim nivoima državne bezbednosti u upravi, mada postoje mešoviti signali kako to zapravo ide.
Akios piše: „U petak je izvor upoznat sa diskusijama rekao da je Trampova administracija verovala da sada ima načelni sporazum, blagosloven od Putina i Patruševa, koji bi mogao biti završen u roku od nedelju dana kada se pregovori ozbiljno nastave“.
Međutim, drugi signali, posebno iz zvaničnih izjava Kremlja, sugerišu da je ovo previše optimistično čitanje toga gde stvari zapravo stoje. Takođe postoji činjenica da je Džo Bajden jasno naznačio da je spreman da pristane na bezuslovno petogodišnje produženje ugovora o smanjenju nuklearnog naoružanja.
Sve bi ovo predstavljalo ogromnu poteškoću u zaključivanju dogovora za samo nedelju dana. Verovatno će Rusi želeti da sačekaju i vide kakav će biti ishod izbora pre nego što uđu u značajne kompromise.
Zapravo zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u subotu da „i dalje postoje ogromne razlike u pristupima, uključujući centralne elemente takvog sporazuma“. Takođe je nazvao jednodnevni raspored vožnje “nerealnim”.
Stvari komplikuje stvarnost da je (suprotno godinama „Russiagate“ -a i narativnog „dogovora“) predsedništvo Trampa potopilo američko-ruske odnose na nove najniže vrednosti.
Putin je to naglasio u intervjuu ruskom TV emiteru prošle nedelje kada je rekao: „najveći broj različitih vrsta ograničenja i sankcija uveden je [protiv Rusije] tokom Trampovog predsedništva“.
„Odluke o izricanju novih sankcija ili proširivanju prethodnih donete su 46 puta. Trenutna administracija se povukla iz sporazuma o INF-u. To je bio vrlo drastičan korak. Posle 2002. godine, kada se Bushova administracija povukla iz sporazuma o ABM, to je bio drugi važan korak. I verujem da je to velika opasnost za međunarodnu stabilnost i bezbednost “, objasnio je Putin.
Pa opet, Rusi će verovatnije pričekati stvari samo nekoliko nedelja da vide da li će Bajden izaći na prvo mesto, a onda sve ovo postaje sporan.
(Kurir.rs/Zero Hedge)
(359)