“Mi smo suverena država i možemo svoje vojnike poslati gdje smatramo da treba. Dakle, možemo i u BiH.
Ne vjerujem da će se donijeti takva odluka u dogledno vrijeme, ali sam siguran da se razgovara i u tim kategorijama. Ako se dogodi da smo u situaciji da su naši vojnici opet potrebni u BiH, nadam se da će London na to pozitivno odgovoriti”, kaže Owen.
Lord Dawid Owen, član Doma lordova britanskog parlamenta, bio se prijavio za jučerašnju diskusiju u tom parlamentarnom tijelu o Bosni i Hercegovini.
Ovaj nekadašnji mirovni posrednik Evropske zajednice (danas Evropska unija op.a), ministar vanjskih poslova Velike Britanije ispred Laburističke stranke, kad mu je bilo tek 38 godina. osnivač Socijaldemokratske partije, danas s 83 godine dobro se sjeća dešavanja iz 90-ih godina prošlog vijeka i svoje, ali i uloge brojnih drugih aktera.
Istup u Domu lordova sinoć morao je otkazati na zahtjev ljekara koji su ga upozorili na najnoviji porast broja zaraženih u Velikoj Britaniji, te tražili od njega da se suzdrži od učešća u skupovima.
U ekskluzivnom intervjuu za Politicki.ba, on govori o vremenima agresije na Bosnu i Hercegovinu, svojim i nastojanjima američkog posrednika Cyriuca Vencea, ali i najavljuje moguću veliku konferenciju o budućnosti Evrope.
“Što se tiče Velike Britanije, mi smo evropska država i zanima nas evropska sigurnost. Članovi smo za nas izuzetno bitne međunarodne organizacije – NATO saveza, te je to naš najveći oslonac. Lično, smatram da je naša briga za stanje u BiH sasvim osnovano”, ističe Owen.
Upitan da li će Britanci poslati svoju vojsku u BiH, on kaže da to ne može reći.
“Mi smo suverena država i možemo svoje vojnike poslati gdje smatramo da treba. Dakle, možemo i u BiH. Ne vjerujem da će se donijeti takva odluka u dogledno vrijeme, ali sam siguran da se razgovara i u tim kategorijama. Ako se dogodi da smo u situaciji da su naši vojnici opet potrebni u BiH, nadam se da će London na to pozitivno odgovoriti”, kaže Owen.
Osvrćući se na situaciju u BiH, on prenosi da je u Domu lordova sinoć namjeravao poslati nekoliko jakih poruka.
“Ne dirajte Dejtonski sporazum u ovom momentu evropske historije! Šta god da kasnije uradimo nije toliko sada važno. Po meni – sada bi bila opasna greška da diramo Dejton. Može se desiti da u narednom periodu u Evropi dođe do rasprave oko granica koje su predmet sporenja. Imate Kosovo koje još uvijek ne priznaje pet država EU, ali i mnoge druge.
A pogledajte i dalje – Ukrajina, Gruzija, Moldavija… Ne bih se iznenadio da u dogledno vrijeme imamo konferenciju o evropskoj sigurnosti. Na njoj bi bile države EU, NATO-a, ali i Rusija i zemlje koje ona podržava, poput Bjelorusije, te da se na tom događaju raspravlja i o granicama. U takvom široko postavljenom formatu, ne treba dati povoda da se nađe i Bosna i Hercegovina time što ćete dirati Dejton. Da budem sasvim jasan, granice Bosne i Hercegovine su za mene neupitne. One su utvrđene, međunarodno priznate i ne treba to relativizirati”, smatra Owen.
Osvrćući se na stanje u BiH on ističe da ono jeste zabrinjavajuće.
No odgovor Zapada na izazove je jednoglasan i to smatra jako dobrim.
“Zahtjevi bosanskih Srba nedvosmisleno su odbijeni. To je i jedino ispravno stanovište”, ističe.
Govoreći o svom radu prije 30 godina kada je bio predstavnik Evropske unije za Balkan kaže:
“Mislim da većina ljudi smatra i danas i žali što 1993. godine ovaj plan nije proveden. On nije donio podjele, već je zaustavljao rat. No Amerikanci su bili protiv. Naredni planovi donosili su strukturalne podjele BiH. I tada su se Amerikanci usprotivili, iako je takve planove prihvatao i Alija Izetbegović. Nakon što sam pomogao u formiranju kontakt-grupe, povukao sam se”, prenosi Owen.
Ističe i da je Srebrenica bila najgori mogući rezultat neuspjeha pet država koje su napravile “zajednički akcijski plan u Vijeću sigurnosti”, “a koji je bio potpuna katastrofa”.
“I Cyruce Vence i ja smo to jasno i glasno govorili. A govorili su i brojni istaknuti vojni zvaničnici pod kapom Ujedinjenih nacija. Vence i ja smo stalno isticali da to što rade Sjedinjene Američke Države, Rusija, Francuska, ali i vlada moje Velike Britanije, jeste potpuna budalaština! Ne možete proglasiti ‘sigurne zone’ i to njih pet, sa samo 6.000 vojnika. Za to je trebalo najmanje po 1.500 vojnika po svakoj od “sigurnih zona”. Kofi Annan se kasnije izvinjavao zbog toga”, kaže Owen dalje.
Ističe i da je 1995. godine napustio poziciju evropskog izaslanika.
Na kraju, iako njegova država više nije u EU, lord David Owen smatra da se BiH mora primiti u EU i nada se da se “s time neće previše razvlačiti”.
(Politicki.ba)
(28)