Lider LDP-a Čedomir Jovanović jedna je od kontroverznijih figura srpske politike. Iako su mu mnogi predviđali briljantnu političku karijeru, ostao je na ivici cenzusa, s tek ponekim od svojih brojnih, višegodišnjih saradnika.
Čeda i dalje bije svoje političke bitke, u pauzama krstarenja na Jadranu ili na Savi, na svom brodu-jahti, odnosno osvajanja planinskih vrhova Južne Amerike. I dalje smatra da ima odgovor na svako pitanje, osim možda na ono kako je moguće da je danas tu gdje jeste, marginalna pojava u srpskoj politici naspram populista koji vladaju, od kojih je pokazivao mnogo više dara i talenta za bavljenje politikom.
Jedan od njih je i Aleksandar Vučić, a Jovanović u razgovoru za poslednji broj Nedeljnika najpre odgovora na to pitanje: da li je ogorčen što se bori za cenzus dok Vučić neprikosnoveno vlada Srbijom:
Meni politika nije čitav život kao Vučiću, pa zato i nemam razloga da budem ogorčen. Ja svoje strahove kontrolišem, a njega limitiraju, pa zato ljudima ne govori istinu… To je loša politika, ali bez nje ne bi imao 60 odsto podrške.
Pričao je Jovanović još mnoge zanimljive stvari u ovom intervjuu, evo samo nekih:
Meni je beskrajno glupo to što rade Janković, Tadić, gotovo svi, ta lavina gluposti kojom se odbacuje Vučićev poziv na razgovor oko Kosova. Kosovo nam pruža priliku da u zaustavnom vremenu izbegnemo sudbinu naroda koji nestaje.
– Za to smo u najvećoj meri sami krivi. Kao i onda kad smo ubili Đinđića i vratili se da živimo četvoronoške. Šta mi danas ima da pričamo o Kosovu kad nije imalo šta da se priča ni pre 10 godina? A i tad je bilo kasno.
– Nikog ja nisam pitao šta treba da se radi kad se Milošević zatvorio u kuću sa svojim dželatima, nego sam seo u kola i otišao tamo da to rešim.
I kamen za kupus zna da sam u pravu oko Kosova
– Prvog dana rata 1999. otišli smo i poubijali u Prištini sve što je bilo normalno. Ulazili smo članovima komiteta za ljudska prava u kuće i izvlačili iz stanova očeve i snove. Zaklali smo Fehmija Aganija, pobili pola porodice Agima Čekua. Svako ima svog Haradinaja i neku svoju jamu. I ne može to tako večito. Sad se to rešava.
Do septembra sledeće godine mi moramo da rešimo kosovsku agoniju ili će Amerikanci i Evropa to uraditi bez nas.
– Dođu i kažu: Vučiću, Haradinaj će biti premijer, pregovaraćeš s Tačijem i potpisaćeš ovo, a Srbi će ući u kosovsku vladu. Ako nećeš, rezultat je sledeći: Haradinaj je premijer, a od Srba na Kosovu ostaće samo grobovi. Isto će biti i s Republikom Srpskom.
– Ovde će uraditi isto što i u Makedoniji: izlomiće sve ono što moraju da urade da bi se osećali sigurno i ostaviće jedan obogaljen narod da truli, da i najglupljeg opominje kako prolaze oni koji se ne prilagode.
– Oni su mene smestili u Vučićevu zadnjicu, misle da me tako žigošu. Nisam ja pravio Vučića, napravili su ga Tadićeva glupost i Tomini kompleksi.
– Đinđić mi se jednom poverio da DS nije stranka za nas dvojicu. Ja sam jedini naslednik Đinđićevih neprijatelja. Samo nas dvojicu nije napravio DB.
– Šta kaže Saša Janković? Javio mu prijatelj iz BIA da neće dočekati kraj drugog kruga, javio mu prijatelj iz BIA da ne ide u Srebrenicu, javio mu prijatelj iz BIA da ne ide na proteste… Kako to meni ništa nije javio prijatelj iz BIA? Meni, koji sam “surčinac”, “zemunac”, revolveraš srpske politike, a nikad u životu nisam pomislio da idem u BIA streljanu, i to s Lončarom.
– Uloga Saše Jankovića je završena, opozicija u Srbiji nema lidera, opozicija zapravo i ne postoji.
– Cela Amerika je uspela da dobaci do beživotne Hilari i grotesknog Trampa. Gde su svi ti sjajni, inspirativni ljudi? Država Bafeta, Gejtsa, Džordana, Holivuda, rokenrola birala je između te dve pojave.
– Najbolji opis stanja u kom se nalazimo nisu razgovori Stouna s Putinom, već Dačić koji Trampu preko ramena gura naslovnu Informera, dok američka ambasadorka u UN viče: “fantastično”. Mislim da bi bilo bolje da je Dačić Trampu dao fotke sa svog intervjua kad je novinarka pred njima bila bez gaća.
Mi imamo ministra spoljnih poslova kojem saradnica prevodi šta govori njegov predsednik u UN. Dačić čak ni Vučića ne razume. I nama je to normalno. Ili nam je normalan Vučić koji sve to radi.
– Vučić kaže: moramo da rešimo Kosovo. Pa, ja to govorim ceo život! Zašto to nije izgovorio Tadić, nego kaže da bi Beograd goreo? Pa, neka gori! Kao da ovako neće goreti.
– Mi smo se pretvorili u društvo koje samo sebi lomi vrat zbog fontane na Slaviji ili jarbola na Ušću.
– Mi smo spržili jednu zemlju, čitave gradove pobili. To zlo je ovde u nama.
– Šta normalan čovek može da misli o imbecilima iz Hercegovačke ulice? Ali ne mogu da postanem veći imbecil od njih tako što ću da uveravam ljude da su oni uzrok svih naših problema. Da su to došli da ruše Nikola Petrović, Goran Veselinović, Andrej Vučić ili sam Vučić glavom i bradom? To je paradigma našeg života.
– Neće Vučić još dugo. On ovako razmišlja: rešim vam RS, rešim vam Kosovo i onda ćete da me otresete zbog neke Savamale, zbog Pinka i “Zadruge”? A Vučić ima i Putina za vratom, koji mu kaže: pa kud si krenuo, 90 odsto tvog naroda neće tamo kuda ga ti vodiš. Izgubiće se u tom vrtlogu.
– Pitanje izbora se u Srbiji svelo na rešavanje egzistencijalnih i statusnih problema srpskih političara.
– Šta može da motiviše Vučićeve birače više nego Jankovićeva poruka: “Završićeš kao Čaušesku”. Kako su prošli oni koji su Čaušeskuu presudili.
– Tri života sam zgurao u svojih 46 godina i nijedan sekund nisam zaboravio. Nisam kao Dušan Mihajlović da odem na Povlen i tamo ćutim.
– Vučiću najviše zameram što nije u stanju da apsorbuje otrov koji nas jede. On ga reciklira.
– Stvarno neću da se raspravljam sa Sergejem Trifunovićem. To ne radim ni u 3 ujutru kad se sretnemo u gradu. Svi oni bore se s Vučićem iz 90-ih samo zato što sami nisu sposobni da iskorače iz tog vremena. Vučić je iskoračio.
– Ovo je mnogo fatalnije vreme od 90-ih. Mi sad nemamo potencijale, ljude i resurse koje smo tad imali.
– Kako mi doživljavamo slobodu medija? Je l da umesto Vučića mi uređujemo Informer? Ko je napravio te tabloide?
Izvor: Slobodna Bosna
(988)