Još nije pobedio, ali ankete mu to predviđaju. Lider Demohrišćana Fridrih Merc skicirao je svoju buduću spoljnu politiku u svetu u kojem dolazi „nova epoha“.
Fridrih Merc se priprema za kancelarski mandat. U govoru o spoljnoj politici u fondaciji „Kerber“ predstavio je razrađen program spoljne i bezbednosne politike za vladu pod njegovim rukovodstvom.
Predsednik najveće opozicione stranke, konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), očekuje, a to potvrđuju i ispitivanja javnog mnjenja, da će, nakon parlamentarnih izbora 23. februara, naslediti socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca.
Opozicioni lider je stanje u svetu opisao u mračnim tonovima. Prema njegovim rečima, svedoci smo ne samo „prekretnice“ (pojam koji je skovao kancelar Šolc), već „raskida epoha“.
„Ne pokazuje to samo ruski napad na Ukrajinu. Svedoci smo erozije principa liberalnog, na pravilima utemeljenog poretka“, rekao je Merc.
Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja sarađuju u „revizionističkoj, antiliberalnoj osovini“. Rusiji nije cilj samo Ukrajina, a uskoro bi severnokorejske interkontinentalne rakete mogle da dosegnu Severnu Ameriku, rekao je Merc.
Ministri moraju da govore funkcionalan engleski
„Retko koja predizborna kampanja za Bundestag je bila toliko obeležena spoljnom i bezbednosnom politikom kao ova“, nastavio je Merc, ističući da je sadašnja vlada u spoljnoj politici zakazala.
Nemački partneri u inostranstvu, prema njegovim rečima, kod predstavnika nemačke vlade mogli su da vide prvenstveno sukobe i nejasnoće. Ministri često nisu učestvovali na sastancima Saveta EU ili su se uzdržavali od glasanja.
To će se, kaže, s njegovom vladom promeniti. „Osim toga, za EU neću imenovati nikoga za ministar ili državnog sekretara ko ne govori bar funkcionalan engleski“, najavio je Merc.
U slučaju izborne pobede, Merc planira da formira nacionalni savez za bezbednost pri kabinetu kancelara, koji bi formulisao nacionalnu strategiju bezbednosti.
Takođe, univerziteti bi trebalo da dobiju odgovarajuće katedre. Tema spoljne i bezbednosne politike, smatra šef CDU, u Nemačkoj je generalno suviše malo zastupljena.
Razvojna politika da služi nemačkim interesima
U budućnosti, predložio je Merc, ne samo spoljna i bezbednosna, već i razvojna politika, trebalo bi da budu usmerene prema nemačkim interesima, recimo promovisanju tržišta. Što se tiče azila, trebalo bi da važi sledeće:
„Zemlja koja u slučaju proterivanja iz Nemačke ne bude primala nazad svoje državljane, ubuduće više ne može da dobija razvojnu pomoć.“
Isto važi i za zemlje koje „imaju sumnjiv odnos prema terorizmu“.
Merc se kasnije osvrnuo i na smrtonosni napad nožem u bavarskom Ašafenburgu koji je počinio jedan Avganistanac, a koji je zapravo već trebalo da napusti Nemačku. U slučaju pobede kandidata CDU, biće znatno više deportacija i na svim granicama „de fakto zabrana ulaska“ za osobe bez ispravnih putnih dokumenata, a to se odnosi i na one koji su u Nemačku došli kako bi zatražili zaštitu.
Uvođenje tog pravila bio bi uslov za ulazak mogućih koalicionih partnera u vladu pod Fridrihom Mercom. Njegova stranka planira da u Bundestagu podnese predloge za pooštravanje politike prema migracijama i da to stavi na glasanje.
Kritičari su odmah istakli da su Mercovi u supro0tnosti sa azilantskom politikom EU i da nisu pravno sprovodljivi prema evropskom pravu.
Trampov izbor kao prilika
Fridrih Merc vidi velik prostor za delovanje posebno u evropskoj politici. Izbor Donalda Trampa nije razlog za paniku, već glasno upozorenje Evropljanima – ali takođe i prilika, smatra on.
„Ne smemo da se oslanjamo na to da će drugi da rešavaju naše probleme.“
Evropa mora da izgradi sopstvenu odbrambenu industriju koja će moći da konkuriše SAD, ističe Merc. Put, kako je naveo, vodi preko „tri S“ (na engleskom: simplification, standardisation, scale) – pojednostavljenje, standardizacija i (velike) serije.
Na primer, Evropa ima brojne, različite vrste tenkova, dok SAD imaju samo jedan model. Međutim, predsednik CDU istovremeno odbija zajedničko finansiranje putem odbrambenih obveznica EU.
Čak i pod Donaldom Trampom, SAD će i dalje biti od izuzetne važnosti za Nemačku i Evropu, uveren je Merc. On savetuje da se EU uzdrži od toga da od nove američke administracije očekuje da se ponaša kao patron i da trezveno istraži zajedničke interese.
Nakon Trampove najave uvođenja uvoznih carina, trebalo bi izbeći „carinsku spiralu koja bi i Evropljane i Amerikance učinila siromašnijim“.
Merc bi, umesto toga, Trampu ponudio pozitivnu agendu, uključujući sporazum o slobodnoj trgovini, čak i ako to trenutno deluje nerealno.
Evropska unija bi takođe trebalo da traži trgovinske sporazume s drugim državama i grupama država, poput država Merkosura u Južnoj Americi. Sporazum o slobodnoj trgovini, potpisan u decembru 2024. u Urugvaju, još moraju da odobre nacionalni parlamenti država-članica EU.
Što se tiče Ukrajine, Merc se približava Šolcu
Što se tiče Ukrajine, mogući budući kancelar zahteva „mir u bezbednosti i slobodi“, umesto „pokoravanja“ Rusiji.
Ukrajina mora da „dobije rat“, mora da povrati svoj teritorijalni integritet i slobodno da bira saveze. Međutim, mnogi zapadni vojni stručnjaci smatraju da je nerealan povratak svih teritorija koje je okupirala Rusija.
Uprkos zahtevu za nemačkom podrškom Ukrajini, Merc je takođe naglasio: „Nemačka ne sme da postane strana u ratu.“
To se u potpunosti poklapa s onim što kancelar Olaf Šolc neprestano naglašava. Ali, dok Šolc iz tog stava izvlači zaključak da se uzdrži od slanja oružja Ukrajini, recimo sistema s dalekometnim projektilima Taurus, Merc se, nasuprot tome, više puta zalagao za isporuku Taurusa, iako to u svom govoru sada nije ponovio.
Manje sukoba, više vođstva
U evropskoj politici, Merc kritikuje to što je dosadašnja savezna nemačka vlada zapustila odnose s Francuskom i Poljskom. On želi da „popravi“ te najvažnije veze Nemačke u Evropi. Kao kancelar bi najpre posetio te dve zemlje.
Iz njegovog govora takođe je postalo jasno da bi Fridrih Merc kao kancelar ponovo preuzeo veću odgovornost za spoljnu i bezbednosnu politiku.
„Zadatak kancelara je da obezbedi da se nesuglasice u kabinetu rešavaju interno, a odluke potom zajednički zastupaju prema spolja“, dodao je. Time je aludirao na nesuglasice u Šolcovoj vladi, predvođenoj SPD-om, a s koalicionim partnerima Zelenima i Liberalima (FDP).
Međutim, Merc bi kao kancelar verovatno ponovo bio zavisan od jednog, a možda čak i od dva koaliciona partnera za većinu u vladi. A pitanje je kakve spoljnopolitičke stavove ti mogući partneri imaju.
Kurir.rs/Dojče vele (DW)/Prenio: D. P.
(241)