Ako i poverujemo da nije zvučni top, Virteks ili LRAD, šta je? Da li je upotrebljeno neko novo akustično sredstvo? Ako nije američko ili rusko – zbog čega su pozvani američki FBI i ruski FSB – da li je iz Kine ili Izraela?

 

 

 

Piše: Boško JAKŠIĆ (Oslobođenje)

 

 

Ko se potrudio da najveći protest u istoriji Srbije i veličanstvenih “15 minuta tišine” minira upotrebom nekog zabranjenog sredstva čiji je cilj da seje paniku i nanese povrede koje treba da služe kao upozorenje da se odustane od svenarodnog bunta protiv vlasti?

 

 

Studenti su besprekorno organizovali nenasilan skup na koji su, uprkos svih transportnih diverzija, došle desetine hiljada građana iz čitave zemlje. Glavne punktove okupljanja zakrčilo je najmanje 300.000 ljudi. Beograd su “okupirali” oni koje građani, ali i meštani varošica i sela po Srbiji doživljavaju kao oslobodioce.

 

 

Uoči još jednog iz serijala velikih protesta posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i zahtevima za istragom korupcije, odgovornošću i pravdom, predsednik je upozoravao da se 15. marta sprema nasilje čiji je cilj njegovo rušenje – a to znači krah prosperitetne Srbije i slom ugleda koji je zemlja stekla tokom 12 godina njegove vlasti. Pominjan je i građanski rat kao deo scenarija obojene revolucije.

 

 

Studenti su ozbiljno shvatili upozorenja sa visokog mesta. Bili su rešeni da se izbegne svako nasilje, kao, uostalom, i tokom četiri meseca do sada. Pripremili su se za provokacije jer se sumnjalo da su u Pionirski park ubačene falange krimogenih batinaša i huligana.

 

 

Policija je na prostoru ispred Skupštine korektno radila svoj posao razdvajanja, a studentski redari bili su spremni. Kada su ocenili da se približava trenutak izazvanog obračuna, munjevito su ispraznili plato i, uz efikasno sadejstvo bajkera i veterana 63. padobranske brigade, uputili demonstrante prema Slaviji.

 

 

Pokušaj nasilnog obračuna je propao, ali onda je usledio incident koji je trebalo da zaseni i na mračan način apsorbuje domete dostojanstvenog skupa. Mnogobrojni snimci pokazuju ljude kako mirno stoje u Ulici kralja Milana, da bi se u jednom trenutku čuo neobično šišteći zvuk propraćen udarom vazduha, posle koga je nastao kratkotrajan stampedo koji samo pukim slučajem nije izazvao pogibije i teške povrede.

 

 

Šta se, zaista, dogodilo dok je isticao 12. od 15 minuta tišine? Šta je u sekundu izazvalo opštu paniku?

 

 

Eksperti su uzročnika identifikovali kao zvučni top, sofisticirano sredstvo za razbijanje demonstracija koje je zbog opasnih efekata i posledica po zdravlje zabranjeno u mnogim zemljama, uključujući i SAD, gde je prvi put proizvedeno.

 

 

Nadležni su, od MUP-a, vojske i obaveštajnih službi odmah demantovali posedovanje zvučnog topa, o čijoj se nabavci iz SAD-a preko Izraela govorilo pre četiri godine. Onda je ministar unutrašnjih dela u utorak potvrdio da policija poseduje sonično oružje, da je kupljeno 2021, da je u vlasništvu MUP-a, ali da se nalazi u kutijama u magacinima i da “nije montirano na bilo koje naše vozilo ili sistem”.

 

 

Taman kada se učinilo da je Ivica Dačić oprao ruke, usledilo je otkriće od koga će vlast zaboleti glava: poslanica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić prikazala je fotografiju žandarmerijskog džipa pored zida Skupštine na kome se jasno vidi ugrađen zvučni top. Pokazan je i zvanični dokument zahteva MUP-a za nabavku dva tipa zvučnih topova – sedam tipa 450 xl i devet tipa 100.

 

 

Ako i poverujemo da nije zvučni top, Virteks ili LRAD, šta je? Da li je upotrebljeno neko novo akustično sredstvo? Ako nije američko ili rusko – zbog čega su pozvani američki FBI i ruski FSB – da li je iz Kine ili Izraela?

 

 

Manje je važno koji je model sredstva korišćen, a očigledno da neki jeste. Važnije je ko ga je i zašto upotrebio. Ako nisu MUP, vojska ili službe, da li se radi o nekom “otuđenom centru moći” koje i vlast zna da povremeno pomene? Da li se vlast oseća toliko priterana uza zid da ne preza od potencijalno opasnih sredstava obračuna sa narodom koji sve manje uspeva da kontroliše?

 

 

Vlasti su obavezne da odgovore jer upotreba nasilnih sredstava predstavlja pokušaj rušenja ustavnog sistema, ali zvanično se nudi objašnjenje koje pravi budale od ljudi. Pucajući još jednom u sopstvenu nogu, vlast lansira teoriju da su studentski redari – po unapred osmišljenom planu da bi se izazvao nered – poskidali prsluke i počeli da beže, što je izazvalo paniku.

 

 

Kakva kolosalna uvreda čula vida i sluha! Instant brzinu kojom su ljudi reagovali apsolutno nisu mogli da izazovu redari. Svi snimci i stotine svedočanstava govore o spoljnom dejstvu fizičke sile: zvuku i nekoj vrsti vazdušnog udara. Moguće i nekim neidentifikovanim visokofrekventnim talasima.

 

 

Ono što je nemoguće demantovati su sasvim konkretne tegobe sa kojima se suočilo najmanje 3.000 ljudi koji su se obratili medicinskim službama ne samo po Beogradu već i po unutrašnjosti nakon povratka iz prestonice: zujanje u ušima, dezorijentisanost, glavobolja, mučnina, povišen pritisak i osećaj pritiska u grudima, poremećen rad pejsmejkera… Šta ako bude dugoročnih posledica?

 

 

Teorija da su aktivisti protesta bili instruisani da se javljaju u Urgentni centar je krajnje drska i izaziva bes koji će tek doći na naplatu. Ako je sve bilo unapred osmišljena provokacija, zašto su lekari demantovali veliki broj pacijenata kada bi to bila potvrda da su se saboteri organizovano pojavili? Lekare ne opravdava što su sa “višeg mesta” dobili nalog da vraćaju pacijente i osporavaju masovnost istovetnih simptoma. Bilo bi tu posla za etičku komoru Srpskog lekarskog društva – u zemlji kakvu studenti traže.

 

 

Više od pola miliona ljudi je za manje od 24 sata potpisalo peticiju u kojoj se zahteva hitna istraga, a predsednik je naložio tužilaštvu da raščisti situaciju za 48 sati. Ne bih da komentarišem kako zna da odgovori mogu da se dobiju u tako kratkom roku, ali njegov nalog je promptno izvršen.

 

 

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je efikasnom brzinom utvrdilo da tokom protesta nije upotrebljen zvučni top i da će nastaviti da radi na “utvrđivanju razloga izazivanja ponašanja građana kritičnom prilikom”. U međuvremenu će nastaviti da se gone svi oni koji su širili “opaku laž” o zvučnom topu.

 

 

Da li se to odnosi i na SNS-ovog poslanika koji je neposredno posle incidenta trijumfalno napisao “zvučni top upropastio revoluciju”, dok su na jednoj TV pevali “duni vetre preko jetre”? Ko da veruje da će se utvrditi ko je naredio upotrebu inkriminisanog sredstva kada režim stvara utisak da je rešen da sakrije istinu?

 

 

Vlast pred sobom ima dve opcije. Ili će ozbiljnom i nezavisnom istragom utvrditi šta se dogodilo, najoštrije kazniti one koji su prizivali haos i poigravali se životima ljudi i tako povratiti bar deo izgubljenog poverenja velikog dela javnosti? Ili će nezainteresovana za istinu nastaviti da slavi Pirovu pobedu i da se samozavarava uverena da je pokazala kakvom silom raspolaže?

 

 

Ako se ova diverzija ne raščisti, Srbija dobija novu nadstrešnicu. Ako institucije nastave da ne rade svoj posao, borba će biti sve teža. Mogu da slede još masovniji protesti sa zahtevima za pravdom, ali i pojačanim nabojem besa koji u jednom trenutku može da postane rušilački. Ko god misli da bi se u takvom haosu bolje snašao, ozbiljno se vara. Oni koji se raduju što je afera zvučni top natkrilila energiju masovog skupa grdno greše. Diskreditacija nije uspela.

 

 

Uoči protesta, predsednik je poručivao da će 15. marta biti sviran kraj. Studenti su mu odgovorili: gotovo je kada mi kažemo da je gotovo, a to znači ispunjenje sva četiri studentska zahteva. Posle protesta, predsednik je izjavio da je “razumeo poruku” i “ogromnu negativnu energiju, gnev i bes prema vlastima” iskazane – tokom “meseci terora”.

 

 

Ako je razumeo, morao bi da insistira da se utvrdi istina o neidentifikovanom letećem talasu od kojeg se i danas leče mnogi sa identifikovanim posledicama po zdravlje, kao i stotine hiljada traumatizovanih ljudi koji se pitaju postoje li ovde ikakve granice.

 

 

 

 

(SB)

(399)

DIVERZIJA PROTIV TIŠINE: “Taman kada se učinilo da je Ivica Dačić oprao ruke, uslijedilo je otkriće od koga će vlast zaboljeti glava…”