“Nijedna vlast u BiH, naravno, ne pominje robne rezerve, jer su ih uništili, pa sad to nije popularno spominjati. Zaključavanje cena, ograničavanje marže ne daje nikakve rezultate.”
U Bosni i Hercegovini danas se provodi akcija bojkota trgovina, kafića, restorana, benzinskih pumpi i drugih usluga, koju je pokrenula neformalna grupa građana putem društvenih mreža. “Bojkot zbog visokih cijena, jedan dan ne kupuj ništa”, je poziv građanima u BiH.
Sama ideja o masovnom bojkotu trgovina potekla je iz Hrvatske. U prijepodnevnim satima mediji u RS-u su primjetili manji broj kupaca u trgovinama.
“Mislim da bi trebalo da se pretresu sve kalkulacije, sve cene, marže – da se zaista vidi šta je u to marži, šta je odgovornost vlada koje treba da vode socijalnu i ekonomsku politiku. I kako je vode”, kaže ekonomistica Svetlana Cenić za “SB” koja podržava ovaj današnji bojkot.
Šta kažete o bojkotu trgovina u Bosni i Hercegovini, te koji su njegovi efekti?
“U tržne centre nisam ulazila, vidim da u manjim radnjama ima ljudi koji kupuju. Ovo je pokušaj da stanovništvo privuče pažnju na problem, da se solidarišu sa onima koji ne mogu u kupovinu nikako ili mogu jednom za vrlo mali iznos, jer žive na rubu egzistencije i fizičkog opstanka. I dalje mislim da je prava adresa svaka vlada.
Njima treba pokucati na vrata i pitati: ‘Da li su se ikad zainteresovali za strukturu cena? Da li znaju da jedan radnik mora da zaradi i njihovu platu i jednu penziju, minimum?” Poznat je da je odnos penzionera, zaposlenih u javnoj upravi i zaposlenih u privredi, možda bi to dalo odgovor kako ćemo dalje. Trgovci i preispitivanje marže, nisam protiv toga da se preispita.
Šta sve stane u tu maržu
Volela bih da se vidi šta sve stane u tu maržu, i plate tih zaposlenih u trgovini, i svi ostali troškovi koji idu iz trgovačke marže da se namire. A ostatak ide, naravno, kao čista dobit, opet 10 posto poreza ide državi.
U uslovima kada je povećana cena rada, povećana cena električne energije, a infrastruktura nikakva, mislim da bi trebalo da se pretresu sve kalkulacije, sve cene, marže – da se zaista vidi šta je u to marži, šta je odgovornost vlada koje treba da vode socijalnu i ekonomsku politiku. I kako je vode.
U Srbiji traju veliki studentski protesti, u Hrvatskoj se bojkot trgovina nastavlja. Jel’ se ovim bojkotom, na neki način, bh. građanin u oba entiteta konačno budi?
Podržala sam ovaj bojkot upravo zbog toga. Bar nečim, iako se građani ne izlažu nikakvom riziku. Čak je i Vlada podržala bojkot.
Naravno da oni to rade iz ličnog interesa i da se sa njih skine pažnja. Kako god, bojkot je prilika da bar malo pokažu dostojanstva, poštovanja, ta trunčica pobune koja im je ostala. Ovo je najlakše, nikome se ne zamera, niko ne zna jeste li bili u kupovini ili niste. Nećete imati neke pritiske zbog toga. Ajde, bar da krenu odatle.
Mene više raduje je izlazak studenata u Banjaluci, koji su pominjali i Jablanicu, također. Studenti su pokazali solidarnost sa studentima u Srbiji. Zanimljive su poruke na transparentima koji su uputili. To je toliko važno i meni je srce kao planina.
Ne pominju robne rezerve
Treba li vlast da se zabrine, te koji su to mehanizmi koji bi zaustavili rast cijena (Vlada u Hrvatskoj je proširila popis proizvoda s ograničenim cijenama…)?
Mogla bi vlast da se zapita gde su im robne rezerve koje su uništili. Robne rezerve služe, takođe, mimo svih uloga koje imaju, ratno stanje, elementarne nepogode i sl., isto kod cenovnog udara i poremećaja na tržištu. Upravo za to da bi prinudili, u ovom slučaju, trgovce ili konkurenciju da obaraju cene, ali i da zaštite kupovnu moć građana.
To se posebno odnosi na to kada govorimo o svim onim proizvodima bez kojih se ne može. Nijedna vlast u BiH, naravno, ne pominje robne rezerve, jer su ih uništili, pa sad to nije popularno spominjati. Zaključavanje cena, ograničavanje marže ne daje nikakve rezultate.
Bolje je pogledati šta ostaje trgovcu a gdje ide marža, vrednost marže i taj iznos gde zaista ide. I koliko toga ide državi. Nemojte zaboraviti da plaćamo PDV na sve moguće proizvode.
(SB)
(64)