“Polovina BiH je ruska gubernija. Sarajevo je zalutalo u nesvrstane. Time je celina u sferi malignih uticaja. Sve s Putinovim Čovićem”, navodi profesor Samardžić.
Historičar i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr. Nikola Samardžić za Oslobođenje govori o protestima u Srbiji i regionu, ali i o drugim važnim temama.
Nakon stravične tragedije u Novom Sadu, kada je nakon pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici poginulo 15 osoba, počeo je novi val masovnih protesta u Srbiji, prije svega u Novom Sadu, a potom i u Beogradu. Kako gledate na trenutno stanje u Srbiji?
– Tragedija gotovo da je bila očekivana. Sistem je korumpiran i otuđen, institucije neefikasne i podređene izvršnoj vlasti i njenim neformalnim instrumentima: parapolicijske snage, organizovani kriminal i crkvena hijerarhija. Opozicija s vladajućim strukturama deli sve osnovne vrednosti u odnosu prema prošlosti i budućnosti. U toj ravnoteži nemoći, u kojoj je očigledno da su iscrpljeni intelektualni potencijali jedne razorene, tribalizovane kulture, pojavila se treća politička snaga koja pokušava da vlast primora na poštovanje zakona i političku odgovornost.
Zahtevi su precizni: odgovornost nadležnih, oslobađanje uhapšenih i povećanje budžeta za prosvetu. Sva dalja očekivanja bila bi preterana. Mi nismo Gruzija ili Moldavija, koje zahtevaju evropsku budućnost, mi nemamo taj sukob generacija, mladi samo kopipejstuju zablude i glupost predaka.
Protestima su se priključili i studenti/ice. Blokirani su brojni fakulteti, a masa mladih ljudi poručuje da je dosta represije i traži odgovornost. Mogu li studenti/ice promijeniti stanje u Srbiji?
– Zahtevi pobunjenih studenata, tako svedeni, ipak pozivaju na promenu sistema, na vladavinu prava i na demilitarizaciju državne strukture. Podsetio bih, a to se organizovano zataškavalo i u vladinim i u nevladinim medijima, počinioci zločina u “Ribnikaru” i Mladenovcu su takođe mlađi pripadnici jedne parapolicijske i jedne vojne strukture. Nama se Srebrenica vraća onom upornošću kojom odbijamo da je priznamo. Na drugoj strani imamo jednu političku kastu kojoj takve reforme ne odgovaraju, a cela je iz dubina Miloševićevog zločinačkog režima, Vučić i Dačić u vlasti, i Đilas i Šolak u opoziciji.
Je li pozicija srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića trenutno upitna? Može li se ovim protestima promijeniti vlast i preko koga da taj mladi svijet artikuliše svoje zahtjeve?
– Vučić dobro zna zašto je uzrujan. Neko protestom odlično rukovodi. Nema one tupavosti opozicionih protesta kojima se politika, jednim trolovanjem koje se ponavljalo, vraćala u domen Vučićeve ideologije i uticaja. Još se ne postavlja pitanje na koju ćemo stranu sveta, u Evropu ili Rusiju, a to pitanje je suštinsko koliko je bolno za sve koji bi u azijatskom poretku da uživaju u zapadnjačkom komforu i izvesnosti, a to će uskoro, nadam se, postati očigledno nemoguće.
Bratstvo manastira Visoki Dečani javno je podržalo studente/ice, no ta je objava ubrzo obrisana sa društvenih mreža. Kako to komentarišete?
– Mi imamo jednopartijsku vlast u kontinuitetu od 1903. i crkva je segment vlasti, pod Vučićem malo poslušnija. Vremenom se ta vlast preciznije definisala u smislu simbioze svetosavlja i komunizma, još sredinom tridesetih godina XX veka. Tito se prilagodio toj partokratiji, 20 godina je držao Rankovića kao potpredsednika svega i koristio SPC kako bi smirivao duhove. A sad konkretno, na vaše pitanje, SPC ne plaća porez i nema pravo da iskazuje političke stavove, “no taxation, no representation”, potrebno ih je ignorisati, a jasno je odakle sve vodi. I nemojte imati iluzije, da “bratstvo” ne pripada istoj vojno-policijskoj strukturi.
Kako biste ocijenili stanje i odnose u regionu? Šta nam je najveća kočnica za izgradnju boljih, dobrosusjedskih odnosa?
– Prvo da se okonča raspad Jugoslavije, koji je odgođen, dok se dezintegrišu BiH i Crna Gora. Kvadraturu svih naših krugova moguće je razrešiti samo evropskom integracijom. Nakon integracije Rumunije i Bugarske, u ovom trenutku nam je potrebna regionalna inicijativa za Schengen. Jedine granice Srbije i BiH, konkretno, sa EU, koje EU ne kontroliše su na nekoliko aerodromskih postaja i to nema više veze ni s našim bezbednosnim kapacitetima, besmisleno je da ostajemo crna rupa i ometamo i sebe i druge.
Uživa li Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, i dalje Vučićevu podršku i kako se to održava na BiH? Imaju li i Dodik i Vučić razlog polagati nade da će im dolazak Donalda Trumpa na čelo SAD-a otvoriti puteve za ostvarenje snova?
– Vučić i Dodik uspeli su da srpski entitet učine ruskim. Srpski narod u BiH postao je ruski narod, potčinjen jednoj partiji i njenoj kriminalnoj strukturi. Taj proces je posledica paradigme u koju su Milošević i Karadžić smestili svoje pristalice i podanike, paradigme raspada Sovjetskog saveza kojom su oni preuzeli carističko i staljinističko nasleđe na istim osnovama na kojima ih je obnovio, uzajamno približio i reaktivirao Vladimir Putin. Dobra vest bila bi da je Dodik prodao Nešića, a uvek je bio spreman na svaku trgovinu. U širem okviru, Trumpov povratak zapravo je šansa za evropske lidere, ukoliko budu složni i sposobni, da izgrade zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, pomognu Ukrajini da vrati okupirane teritorije i potom se obračunaju s Putinovim marionetama.
Kako se u domaće konstrukcije i želje uklapa ruski maligni utjecaj?
– Polovina BiH je ruska gubernija. Sarajevo je zalutalo u nesvrstane. Time je celina u sferi malignih uticaja. Sve s Putinovim Čovićem.
Kako gledate na odnos EU prema Zapadnom Balkanu, posebno BiH? Sa druge strane, je li litij možda razlog zašto se Vučiću često gleda kroz prste u Bruxellesu?
– Za ostatak neintegrisane Jugoslavije ključne su funkcije EU komesara za spoljnu politiku i bezbednost i za proširenje. Federika Mogherini bila je u prelomnim godinama, 2014-2019, visoka predstavnica i potpredsednica Evropske komisije: 2014. krenula je agresija Rusije na Ukrajinu, 2015. Rusija je pokrenula migrantski talas iz Sirije, 2016. Brexit i Trump. Sve vreme je zastupala krvave dogovore koje su postavili Vladimir Putin i Angela Merkel davne 2007. Putinu je sličnu podršku zatim davao Josep Borrell. Kaja Kallas nema njihovo političko uporište, ona nije potekla iz centara političke i ekonomske korupcije kao Mogherini i Borrell.
Koruptivni utjecaj
U međuvremenu, u toku poslednjih 10 godina ruska agentura postavila je moćne tačke koruptivnog uticaja u evropskim medijima, biznisu, po univerzitetima. Prethodni komesar za proširenje takođe je bio agent ruskog uticaja. Ne očekujem da će Marta Kos pokrenuti novi talas proširenja bez strateškog dogovora koji opstruišu i članice koje su Putinove države vazali ili zapadnoevropske vlade koje su cinične i u odnosu na Zapadni Balkan i na tragičnu sudbinu Ukrajine. Donald Trump je svojom drugom pobedom zapravo ukinuo NATO, koji je osnovan kako bi se Evropa zaštitila od Sovjeta. I to bi mogla biti dobra vest, u tom smislu da je otvoreno pitanje kako će EU ubuduće voditi spoljnu i bezbednosnu politiku u odnosu na Rusiju, Kinu, Iran ili Katar i da li će proširenje, integracijom cele bivše Jugoslavije, Albanije, Moldavije i Gruzije, zapravo dokazati smisao svog osnivanja.
(SB)
(1221)