Zagrljaj i poljubac voljene osobe nije za četiri zida…
Dvadesetčetvorogodišnji Filip Roksandić se bavi aktivizmom i borbom za prava LGBT osoba u Srbiji.
Ovaj mladić dugo nije mogao da prihvati svoju homoseksualnost, pa je 2010. godine postao pripadnik navijačke grupe “Alkatraz” i postao prkosni protivnik “Parade ponosa”. Ubrzo, mladi Filip više nije imao strah i nedoumicu oko toga ko je, pa je nakon otkrivanja sebi i drugima, rešio da pomogne LGBT osobama.
Roksandićev “prelaz” odnedavno je tema domaćih medija. Promoter kampanje “Biće bolje” odgovarao je na pitanja novinara portala “Srbija Danas”.
Promovišeš kampanju “Biće bolje”, čiji je cilj povećanje tolerancije prema osobama drugačije seksualne orijentacije, kao i pomoć mladima koji se otkrivaju. Šta je bio osnovni motiv i inspiracija da se otpočne jedan ovakav projekat? Kada će biti bolje za pripadnike LGBT populacije?
Brojna svetska istraživanja pokazuju da mlade LGBT osobe su značajno ranjivije od svojih vršnjaka. Mnogo je veća mogućnost dobijanja depresije, a čak 30% ima tendenciju da pokuša samoubistvo, naspram 6% vršnjaka iz heteroseksualne populacije . Osećaj diskriminacije i strah od stigmatizacije porodice i okoline je dominantan kod ovih mladih ljudi. Umesto da taj najkreativniji period života posvete osvajanju sveta, mnoge mlade LGBT osobe provedu u strahu, depresiji, osećaju isključenosti i teskobe.
Cilj kampanje je pre svega kreiranje atmosfere poštovanja demokratskih principa građanskog društva gde se LGBT osobe osećaju osnaženo da otvoreno donose odluke o svojim životnim izborima i gde se njihova različitost poštuje i uvažava. Svi ovi podaci su bili osnovni motiv i inspiracija da se nešto preduzme po pitanju mladih LGBT osoba u Srbiji. Kako se kampanja “Biće bolje” polako privodi kraju, možemo reći da smo zadovoljni odzivom mladih pripadnika LGBT populacije koji nam se svakodnevno javljaju. Generalno je teško stvoriti idealne uslove. Za LGBT tinejdžere i adolescente je mnogo bolje nego što je bilo pre pet godina, ali ipak ima još dosta da se radi da bi se stvorili uslovi kakvi treba da postoje za normalan život. To nije posao samo jedne organizacije ili kampanje, već celog društva.
Jednom prilikom si izjavio da svako treba da se bori za ono što voli, pa logično se nametnulo pitanje da li je izraz “seksualna orijentacija” adekvatan ili ga treba zameniti oznakom “emotivna orijentacija”?
Izraz seksualna orijentacija je anglosaksonskog porekla. Na engleskom jeziku reč s**s znači i pol, pa termin “seksualna orijentacija” pre treba prevesti sa polna orijentacija. “Emotivna orijentacija” ne bi bila prikladan termin, jer se emocije vezuju za ličnost, događaj, pojavu i lična je reakcija. Ja kao gej muškarac se seksualno orijentišem ka muškom polu, a emotivno reagujem na pojedine muškarce, žene, bez obzira na njihov uzrast i seksualnost…
Dugo nisi mogao da prihvatiš činjenicu da si homoseksualac, pa si 2010. godine bio uz grupu huligana koji su protiv “Parade ponosa”. Danas se baviš aktivizmom i pravima LGBT populacije. Dakle, bio si “na obe strane”. Da li sada možeš jasno da vidiš koji su osnovni motivi onih koji seju mržnju i netoleranciju?
Motivi su različiti u zavisnosti od toga koliko je ta mržnja osvešćena. Većina ljudi je netolerantna i mrzi iz straha i nepoznavanja neke pojave. To je posebno opasno u društvima i sredinama u kojima se gaji kultura nasilja, kao što je naše društvo. Kod nas je još uvek masovno porodično nasilje, vršnjačko, a i ulično.
Manji broj ljudi su osvestili svoju mržnju i ona je ideološki zasnovana. Ekstremističke grupe, organizacije i partije krajnje desnice šire mržnju vrlo svesno i to je nešto protiv čega moramo da se borimo kao čitavo društvo.
U napadima mrzitelja i huligana leži nerazumevanje, strah ili nešto treće? Njihovo poimanje stvarnosti je nekada bilo blisko za tebe ili je po sredi bila nesnađenost i trenutna nestabilnost?
Za mene lično u to vreme je postajao strah, kao i nepoimanje svoje ličnosti. Ni jedan tinejdžer nije stabilan, pogotovo kada govorimo o mladim LGBT osobama, tako da je “trenutna” nestabilnost bila razlog mog skrivanja.
Aktivizam i borba za prava seksualnih manjina su tvoj logičan izbor ili nužnost?
Dok god postoje problemi samatram da je nužnost, a i logičan izbor boriti se za prava LGBT osoba. U Srbiji je svakako to više nužnost nego što je logičan izbor.
Šta je bilo odlučujuće da prihvatiš sebe? Koje reči bi najbolje opisale tvoje “otkrivanje
Sigurno da postoji mnogo stvari koje su uticale na to da prihvatim sebe, ali svakako da je glavna ljubav, prvenstveno prema sebi. Oni koji vas vole, činiće to zbog pravih vrednosti, na primer, zbog toga kakav ste čovek, a ne zbog toga da li ste naklonjenii istom polu ili ne. Koliko god da se trudite nikada nećete uspeti da vas svako voli, ili mrzi, dovoljno je da znate da volite sebe, a sve ostalo će doći vremenom.
LGBT osobe najveći problem imaju prilikom priznavanja svoje orijentacije članovima porodice. Da li svi treba da budu iskreni prema bližnjima ili jednostavno ne postoje uvek uslovi za to? Želiš li da otkriješ kako je proticao tvoj “izlazak iz ormana”?
Ukoliko uslovi dozvoljavaju svakako da treba da budu iskreni i da kažu bližnjima. Nekad je dovoljno reći i prijatelju. Nisam roditelj, pa ne mogu da pričam u to ime, ali vodeći se rečima svojih roditelja mislim da nijedan roditelj ne treba da odbaci svoje dete zbog toga što odstupa od stavova srpskog društva.
Roditelji nemaju problem sa tim što im je dete homoseksualno, već se plaše linča licemernog društva i šta će okolina reći. Smatraš li da je ova tvrdnja tačna ili nerazumevanje i neprihvatanje leži u nekom drugom razlogu?
Neprihvatanje roditelja sa tim da im je dete homoseksualno svakako da leži u strahu kako će okolina reagovati. Prvenstveno zbog tradicije koje sprsko društvo ima, da se prilikom rođenja već priča o svadbi i unucima. Naravno, postoji i lični momenat. Roditelji često vole da projektuju na svoju decu sve ono što oni nisu uspeli da postanu, a onda im dođe dete koje im ruši osnovnu koncepciju njihovog plana. Treba vremena da se to prihvati, ali ono što bih savetovao mladim LGBT osobama je da, ako ih roditelji odbace u prvom trenutku, ne odustaju od njih. Veza između deteta i roditelja je neraskidiva i ako to prihvatimo i pokažemo našim roditeljima da ih volimo, doći će vreme kada i oni promene stav.
Svakako da seksualna orijentacija nije, niti treba da bude shvaćena samo kao intimna stvar. Mi svakodnevno imamo manifestacije heteroseksualnosti u porodici, na poslu, u medijima, pa ne vidim zašto bi se LGBT osobe krile. Takođe, svaka osoba treba da iznese svoje emocije jer su one sastavni deo ličnosti. Spavaća soba, ili kako hoćete, četiri zida su svakako predviđena za intimnost, a to svakako nisu poljubac i zagrljaj voljene osobe.
U više navrata si izjavio da se osećaš mnogo bolje otkako si saznao/priznao sebi i drugima ko si. Kako bi glasio tvoj savet za one koji se nisu “autovali”, pronašli ili se kriju?
Radite ono zbog čega se osećate srećnim, zadovoljnim i slobodnim, radite ono što mislite da je najbolje za vas.
(73)
