Kristijan Golubović (47), koga su mediji prozvali rijaliti kriminalcem jer se od početka nove sezone “Parova” direktno iz “Zabele” prepucava sa takmičarima i replicira skoro na svaku njihovu prozivku, ponovo je zaintrigirao javnost tvrdnjama da robija u luksuzu!
U pismu koje je objavio Alo priznaje da je činio nedela, navodeći: “Jeste, istina je: krao sam, tukao, možda ubijao…”, ali na kraju pokajnički poručuje mladima da ne ulaze u kriminal!
GAS DO DASKE, KOČNICU NISAM KORISTIO
“O mom životu bi trebalo slušati dva normalna života! Na svako pitanje bih mogao da pričam i po nekoliko dana da bi slušaoci shvatili da postoji čovek koji je totalno prošetao između raja i pakla, i to više stotina puta. Živeo sam i doživeo stvari, kao iz hiljadu različitih života! Rođen sam sa super talentima! Posebno mi je istaknut onaj za snalaženje svuda i na svakom mestu, čak i na mestima gde normalnom čoveku vrlo brzo propadaju telo i um. Novac sam mogao da stvorim uvek, i to na bilo koji način – pošten ili nepošten. Još kao dete, zbog harizme kojom sam zračio i otvarao put mojim avanturističko-adrenalinskim ludarijama, imao sam želju da sve lepo i ružne bude na neki poseban – moj način!”
Vrlo brzo sam postao ne kriminalac, već antiheroj ulice! Pored svih i svačijih saveta, ja sam trčao po svom ubeđenju… Svet ću obići dva puta, od Japana do Los Anđelesa, trošeći suludo milione različitih valuta u društvu većinom lažnih prijatelja i hiljade žena, ovog ili onog morala! Adrenalina sam imao toliko da bi zaludeo bes svih zveri na planeti! Gas do daske, a kočnicu nisam koristio. Živelo se bez snova, jer snovi su bili java, veća i veća posle svake nove avanture! Baš zbog tih retkih trenutaka ne bih menjao ovaj svoj, kako ga nabeđene “dobrice” i “cvećke” nazivaju, “propali život” pun robije. Nažalost, gde je lepo, tu je i ružno, pa sam i te kako osetio i ukus bola, patnje i najmizernije nepravde!”
NARODU NIJE LAKNULO ZBOG TUPE SABLJE
“U Beogradu, gradu moje veoma burne mladosti, 2003. sam se susreo sa tipičnim intelektualcima “naše vrste”. U knjizi “Kriminal koji je izmenio Srbiju” jedini sam objasnio situaciju u zemlji, kakvo je društvo i kako se živi i razmišlja! Vrlo dobrosam napomenuo da će doći vreme kad će neko ili vlast morati da upotrebi nešto kao sistem “Sablje”, koju su oni “diplomirani” primenili tek kada je pobijena masa ljudi, a kao višnja na tortu sramote i premijer zemlje! Baš smo prava balkanska Kolumbija! Nažalost, i pored malo svesti nazvane “Sablja”, od njene oštrine ili bolje reći tuposti, narodu nije laknulo! Dovodi se u pitanje da li je ona u stvari novi patent paravana onih novih neokomunista, što su bančili baš sa tim istim kriminalcima i “biznismenima”, što ih je “Sablja” sekla smrću, hapšenjem, zatvorom i sumnjivim pravdama?!”
ODGOVARAM ZA ONO ŠTO NISAM URADIO
“Jeste, istina je: krao sam, tukao, možda ubijao… Nisam silovao, otimao… U životu ću u većini slučajeva odgovarati baš za ono što nisam uradio! Pomislim da je to onaj balans kosmičkog poravnanja, po principu naše izreke “što ne vratiš na mostu, platiš na ćupriji”. U Grčkoj mi se desilo da me čovek ne tereti za delo koje sam 100 odsto uradio i da sud dokaže da to nisam ja! A stavili su mi na teret delo koje nisam ni pomislio da uradim i drakonski me osudili na osam godina zatvora! Tada mi je zanimacija bila smeh na svu muku! Da ne bih naje.ao još više, nisam ispravljao krive Drine.”
(410)