Uslučaju uvođenja vanrednog stanja zbog rasta broja inficiranih korona virusom i gotovo dramatične epidemiološke situacije, formiranje nove Vlade Crne Gore bilo bi odloženo za bar 90 dana…
Iz kabineta predsjednika Mila Đukanovića nisu odgovorili da li se razmatra takva opcija, s obzirom da se prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ) od 2. septembra svakodnevno registruje više od stotinu novozaraženih.
U aprilu i maju kada je bilo višestruko manje zaraženih, vanredno stanje nije proglašeno, ali su na snazi bile brojne restriktivne mjere, čak i ograničavanje slobode kretanja…
Sagovornici „Vijesti“ ipak vjeruju da neće biti uvedeno vanredno stanje koje bi poslužilo za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, što bi proizvelo ozbiljne društvene posledice, a predstavljalo bi i svojevrsni državni udar i međunarodni skandal, prenose podgoričke “Vijesti”.
Navode i da bi u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, to morali uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Direktor Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša upozorio je prošle sedmice da je epidemiološka situacija veoma ozbiljna i da ide ka dramatičnoj. On je pozvao političare, religijske vođe, istaknute kulturne, prosvetne, sportske i druge ličnosti da utiču na građane da poštuju mjere…
Iz IJZ juče je saopšteno da je u Crnoj Gori 2.085 aktivnih slučajeva COVID19, a o ozbiljnosti situacije svedoči i to da je gotovo 40 odsto testiranih bilo pozitivno u poslednjem presjeku. U septembru je, zaključno sa jučerašnjim danom, registrovano 1.878 zaraženih…
Navodno zbog visokog epidemiološkog rizika, odložen je i početak školske godine za oktobar, iako to nigde u regionu nije urađeno, a situacija s korona virusom danas je i znatno gora.
Ranije odložio izbore u Tivtu
Zbog korona virusa, Đukanović je odložio izbore u Tivtu bez proglašenja vanrednog stanja, a takvu odluku opozicija i deo analitičara ocenili su neustavnom. Iako takva mogućnost nije postojala u Ustavu, ali ni Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Đukanović je izmenio odluku i odložio izbore u Tivtu do 30. avgusta, kada su održani i parlamentarni.
Kada su odloženi tivatski izbori 20. marta, u Crnoj Gori je bilo 14 zaraženih.
Poslanici opozicije i dela nevladinog sektora su tada isticali da je zemlja praktično u vanrednom stanju, ali da odluka formalno nije donesena jer je to nekome odgovaralo…
Državni vrh je, prema nezvaničnim informacijama, u julu razmatrao da odloži i parlamentarne izbore, kada je bilo oko 500 aktivnih slučajeva infekcije. Izbori su održani, a DPS nije dobio potrebnu većinu za formiranje vlade.
Većinu za formiranje Vlade imaju do juče opozicione koalicije “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”…
Šta kaže Ustav?
Prema Ustavu Crne Gore, vanredno stanje proglašava Skupština većinom glasova svih poslanika, a na predlog Saveta za odbranu i bezbednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savjet za odbranu i bezbednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Savjetom rukovodi predsednik države Milo Đukanović, a članovi su premijer Duško Marković i predsednik Skupštine Ivan Brajović.
– Ako mandat Skupštine ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, mandat joj se produžava najduže 90 dana po prestanku okolnosti koje su izazvale to stanje – piše u Ustavu.
U Ustavu ne piše da se ne može formirati nova Skupština tokom vanrednog stanja, već samo da se ne može raspuštati, jer svi propisi koje Vlada donese u vanrednom stanju, moraju se podnijeti Skupštini na odobrenje čim bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju proglašenja vanrednog stanja, ne samo da se ne bi promenili ministri u Vladi u roku do 90 dana, već bi na svojim pozicijima ostali i direktori Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost, jer nove predlaže Vlada. Direktoru ANB-a Dejanu Perunučiću istekao je mandat 20. avgusta, ali je Vlada odlučila da on ostane na čelu Agencije kao vršilac dužnosti. On će ostati v.d. do imenovanja direktora ANB-a, a najduže šest meseci.
Pravnik Sergej Sekulović za “Vijesti” kaže da je uvođenje vanrednog stanja pravno-teorijski moguće, ali da bi to moglo proizvesti ozbiljne društvene posledice.
– Ako bi se ugrabio momenat do konstituisanja novog saziva Skupštine, ušli bismo u rizičnu zonu koja bi mogla da proizvede ozbiljne društvene posledice. Moglo bi se reći da bi se radilo o svojevrsnom državnom udaru – kazao je Sekulović.
On je istakao da ne treba isključiti i uvođenje vanrednog stanja ako epidemiološka situacija nastavi da se pogoršava, navodeći da to moraju uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Vojović: To bi bilo van pameti
Kandidatkinja za poslanicu koalicije “Mir je naša nacija” Tamara Vujović kaže da zdravlje građana Crne Gore predstavlja apsolutni prioritet, “tako da sve mere s aspekta struke i zaštite zdravlja građana niko ne može osporavati”.
– Izborna volja građana, s druge strane, predstavlja činjenicu na sasvim drugom nivou, na koju apsolutno ne mogu uticati bilo kakvi epidemiološki uslovi i koja se ne sme i ne može prekrajati bilo kakvim zloupotrebama, a kamoli zloupotrebama ozbiljne epidemiološke situacije – kazala je ona.
Vujović ističe da “bi bilo van pameti” kada bi neko i pomislio da opštu nevolju, kakva je pandemija, zloupotrebi za svoj politički ili koji god interes.
– Međutim, sasvim je opravdana zapitanost gde nas sve može stići ruka profitera na svim našim nevoljama – ističe.
Ona je naglasila da bi vanredno stanje, kao opcija koja bi poslužila za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, bilo “klasični državni udar“ i skandal međunarodnih razmera.
– Tako da ne vjerujemo da bi se na takvo što odlazeća vlast mogla usuditi, bez obzira na međunarodno poznate autokratske sklonosti tog režima – kazala je Vujovićeva.
Vujovićeva je ocijenila da su nova vlada i izgradnja modela za efikasniju zdravstvenu zaštitu – neminovnost.
(Alo.rs)
(3289)