Borba protiv korone pretvorila se u totalni haos, bez plana, koncepta i odlučnosti…
Hrvatski novinar Tomislav Klauški objavio je tekst u kojem na veoma zanimljiv način komentariše rad hrvatskoj premijera Plenkovića. Prenosimo ovaj tekst.
“Nakon terorističkog napada na Banske dvore, ubijanja tajnih antikorupcijskih istraga i curenja informacija, a sada i eksplozije novozaraženih koronavirusom, Plenkovićeva akcija “Sigurna Hrvatska” u petoj brzini ide dalje.
Sada otkrivamo da nema dovoljno vakcina za sezonu gripa. Otkrivamo da nema dovoljno lekara u sve pretrpanijim bolnicama i zdravstvenim ustanovama. Otkrivamo da krizni štab nema baš nikakav plan za koronu, već “plešemo s virusom”, a došli smo i do toga da bolnicama preti prestanak isporuke lekova zbog duga veledrogerijama.
Ako tako izgleda “Sigurna Hrvatska”, na što bi tek onda sličila ona nesigurna?
Pucaju po šavovima
Iz dana u dan čini se kao da Plenkovićeva Hrvatska puca po šavovima, svakoga dana pojačava se pritisak na ključne resore – od ekonomije i socijale do zdravstva i javne sigurnosti – dok premijer neuspešno prikriva nervozu, pretvarajući se kako drži stvari pod kontrolom.
I nad radikalima, i nad pravosuđem, i nad korumpiranim ministrima…
Njegova svađa sa Zoranom Milanovićem donela je više bodova populističkom predsedniku bez ikakve odgovornosti, nego premijeru koji je preuzeo na sebe odgovornost za čitavu državu.
A bahata reakcija na odluku veledrogerija da zbog duga obustave isporuku lekova bolnicama trebala bi zamaskirati činjenicu da država naprosto nema novca.
Rat oko lekova
“Veledrogerije se javljaju u vrlo preciznim intervalima, biraju trenutak”, kazao je juče Plenković, optuživši vrlo otvoreno veledrogerije za ucenu. “Nekada to baš bude pre izbora, onda mi kažemo dođite nakon izbora i slično. Biće lekova, veledrogerije moraju operisati na hrvatskom tržištu i sutra”.
Znači, veledrogerije su krive što im država duguje milijarde. Država ne želi da plati dug jer zna da veledrogerije nemaju izbora.
I na sve to nadovezuje se istek moratorija za prinudne naplate dugova.
Gospodarska, zdravstvena, sigurnosna katastrofa mogla bi dobiti svoj nastavak u socijalnoj katastrofi, kad krene naplata potraživanja od građana i drugih dužnika. Državu, međutim, niko ne može ovršiti.
Zabrana okupljanja, ne i misa
Istovremeno, borba protiv korone pretvorila se u totalni haos, bez plana, koncepta i odlučnosti. Ni testiranja se ne mogu provesti bez kilometarskih kolona, zabranjuju se okupljanja na otvorenom ispred HNK u Zagrebu, ali ne zabranjuju se crkvene mise, često bez maske i distance, kao što je to odlučila Slovenija.
Članovi Stožera toliko su se uživeli u svoju medijsku i političku popularnost, u pevanje s balkona i crteže Supervilija, da nemaju snage doneti nijednu konkretnu, nepopularnu, a naročito dalekosežnu odluku.
Svako za sebe
A čak i onda kad je pokušavaju doneti, otpori su sve veći i nepoverenje sve snažnije, jer je stožer svojom politizacijom i interesnim kompromisima totalno prokockao svoj kredibilitet. Niko se više ni ne osvrće na preporuke. Svako je za sebe.
Hrvatska “pleše s virusom” uz muzičku podlogu orkestra na Titaniku.
Drugi mandat na vlasti redovno vodi u ponor.
Ivu Sanadera pokosila su mafijaška ubistva, svetska finansijska kriza, epidemijska korupcija, samodovoljnost, bahatost i pohlepa.
Andreja Plenkovića trenutno kose korupcija, korona, terorizam i radikalizam, socijalno nezadovoljstvo i društvena frustracija, dok on ratuje s izmišljenim protivnicima i svađa se oko izmišljenih problema. Teško je uopšte zamisliti da bi trebao izdržati još tri godine.
(Espreso.rs/24sata.hr)
(157)