SAD će izvesti vazdušne napade u Siriji, ali za razliku od prošle godine to neće biti simbolično, ocenio tručnjak za SAD Nemačkog društva za spoljnu politiku.
“Tada je Tramp hteo da pokaže da nije ruska marioneta. Istovremeno nije hteo da se previše istrčava i zato je prethodno obavestio Rusiju. A oni su upozorili Siriju. Ovaj put neće biti takvih prethodnih informacija”, rekao je Jozef Braml za Dojče vele, na pitanje kakve će biti reakcije SAD posle navodnog napada nervnim gasom u Dumi.
Povodom Trampove pretnje da će saveznici sirijske vlade “platiti visoku cenu” Braml je rekao da bi “pre svega Iran trebalo da bude spreman, jer je on i iz drugih razloga na nišanu SAD”.
“One snage koje u Siriji podržava Iran – te će verovatno i biti bombardovane. SAD bi mogle da preseku i vazdušni most tih trupa koji se delom proteže i nad iračkim vazdušnim prostorom”, dodao je.
Govoreći o mogućim akcijama SAD protiv Rusije, Braml je izrazio uverenje da će one biti minimalne. “Tramp, kada je reč o Rusiji, ima mnogo manje vojnih opcija i služeći se ekonomskim sankcijama će učiniti taman toliko da ne dospe pod veći unutrašnjepolitički pritisak. Jer, u SAD specijalni tužilac Robert Miler i dalje vodi istragu protiv njega”, dodao je.
Braml je rekao da veruje da je “Sirija za SAD zaista samo sporedno ratište u sukobu sa Iranom”.
“Sada predstoji istupanje iz nuklearnog sporazuma u maju, i onda će se konflikt zaoštriti. Mešanje Irana u Siriji bi moglo da posluži kao moralno i geostrateško opravdanje za njihov postupak. Ne smemo zaboraviti ni da je Tramp nedavno kritičara Irana Džona Boltona postavio za savetnika za nacionalnu bezbednost. Ja to vrlo ozbiljno shvatam”, naveo je.
Na pitanje koja i mogla biti dugoročna strategija vlade SAD kada je reč o sirijskom pitanju Braml je ponovio da je njegova hipoteza da je za SAD važan Iran.
“Što situacija na domaćem političkom frontu bude neprijatnija za Trampa, tim veći će, kako mislim, biti rizik od rata protiv Irana. Ne smemo zaboraviti da su u novembru izbori za Kongres. Najgori scenario za Trampa bi bio da izgubi oba doma Kongresa. U tom slučaju bi mu rat protiv spoljnog neprijatelja pomogao da se domogne nekog nadstranačkog konsenzusa. Ako bi postojala pretnja za nacionalnu bezbednosti, birači u SAD bi mogli da se u jeku ‘okupljanja pod zastavom’ odreknu mogućnosti kontrole vlasti koju omogućavaju izbori za Kongres” rekao je Braml.
On je dodao da je “tako bilo i kod Džordža Buša mladjeg posle terorističkih napada od 11. septembra 2001”.
(Beta,Dojče vele)
(2810)