Mogu grubo da se našalim, da li ćemo na saboru da krunišemo našeg vladara, da objelodanimo početak stvaranja „srpskog sveta“, da li ćemo obznaniti da čekamo Putina na Dunavu kako bismo sa kozacima i Teslinim tajnim oružjem pokorili Zapadni Balkan i ispunili vlažne Vulinove snove, kazao je Milošević za “Slobodnu Bosnu”.

 

 

 

Lider Građanske i liberalne Srbije (GLAS!) Nemanja Milošević govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o situaciji u Srbiji, suočavanju s prošlosti, priznanju genocida u Srebrenici, ali i ukazao na važne korake koje opozicija u susjednoj Srbiji mora napraviti ukoliko želi srušiti autoriratni režim Aleksandra Vučića.

 

 

 

Jedan ste od rijetkih opozicionih političara u Srbiji koji ima jasan stav po pitanju genocida i ratnih zločina u Srebrenici, statusa Kosova i puta Srbije u euroatlantske integracije. Je li moguće pomirenje u regionu i suočavanje s prošlosti ukoliko se vlast u Srbiji ne suoči sa vlastitim demonima ratne prošlosti?

 

 

 

Ušao sam u političku arenu kao aktivan akter relativno kasno, tek početkom prošle godine, sa jasnim motivom da u politički život Srbije pokušam da vratim neke zaboravljene kategorije kao što su istina, civilizacijske vrednosti i pošten odnos prema građanima, dakle bez populizma i zapaljive mitološke retorike. Međunarodni sud pravde, osnovan 1945. godine, kao glavni sudski organ Ujedinjenih Nacija (UN) doneo je jasnu presudu da je u Srebrenici počinjen genocid. I tu prosto nema spora, jednostavno priznavanje te činjenice je civilizacijska obaveza svakog političara, posebno na ovim prostorima.

 

 

 

S druge strane, Kosovo je balkanski zamrznuti konflikt. Rešavanje tog spora pre svega je važno za građane Srbije i Kosova. Evropski plan za Kosovo, čiji su predlagači bili izvorno Nemačka i Francuska, je optimalna platforma za prevazilaženje krize koja traje već četvrt veka.

 

 

 

Na kraju ali ne i najmanje važno, evroatlantske integracije su jedina izvesna budućnost Srbije ali i čitavog regiona. Ovom regionu je potreban bezbednosni okvir, sigurnosni kišobran, posebno nakon agresije Rusije na Ukrajinu, sve nestabilnije situacije na Bliskom Istoku, ali i u Pacifičkom regionu.

 

 

 

Sumnjam da je moguće pomirenje u regionu, a još manje suočavanje sa prošlošću sa aktuelnim vlastima u Srbiji. Nije realno očekivati da će balkanskom piromanu biti dovoljno pružiti kofu vode i zamoliti ga da ugasi požar koji je pažljivo pripremao, raspirivao, razgoreo a sada ga drži u stanju tinjanja. Dok u jednoj ruci drži tu pruženu kofu vode, u drugoj maše bakljom i čitav region i civilizovani svet iščekuje šta će se desiti. Neophodno je da dođe do promene vlasti u Srbiji, ali ne do promene koja će umesto sadašnjeg autokrate koji sanja „srpski svet“ doći umiveniji autokrata koji stidljivo priželjkuje da sanja isti san. Potrebna je sistemska i civilizacijska promena, potrebna je promena koja će nedvosmisleno voditi Srbiju na Zapad.

 

 

 

Zanimljivo je da u Srbiji, baš poput bh. entiteta Republika Srpska, opozicija gubi izbore za izborima, a da ne pravi suštinske razlike u odnosu na vladajući režim. Kako svrgnuti korumpirani režim ako oko ključnih stavova, poput Kosova i genocida u Srebrenici, imate gotovo identične stavove s vladajućim režimom?

 

 

 

Beskrupulozna propaganda, iskrivljavanje realnosti, trovanje nacionalizmom i verskim radikalizmom traju u Srbiji više od decenije. Opozicija ne pokušava da se bori protiv tog narativa i ponudi vrednosno drugačija rešenja. Opozicija bazira kampanju protiv vlasti isključivo na narativu kako je vlast korumpirana, kako mediji nisu slobodni i kako bi oni to sve radili mnogo bolje, demokratičnije i transparentnije. No, vrednosno određenje i spoljnopolitički kurs zemlje su ili identični ili se nimalo ne razlikuju od stavova autokratskog Vučićevog režima.

 

 

 

Nije potrebno da naglašavam da je stav moje političke organizacije GLAS! građanske i liberalne Srbije i moj lično u manjini. Mi sve vreme pokušavamo da utičemo na proevropsku opoziciju okupljenu u koaliciju Srbija protiv nasilja da hrabro i beskompromisno iskorači u pravcu jasno identifikovanih stavova po pitanju rešenja problema Kosova, pitanju genocida u Srebrenici, pitanju sankcija Rusiji, potrebi ulaska u NATO i ubrzanog procesa pregovaranja sa EU.

 

 

 

Često nailazimo na odgovore da bi se jasnim određivanjem po tim pitanjima, izgubio određen deo birača i da bi rezultat opozicije bio još lošiji nego što je to sad slučaj. I zaista je moguće da je tako, ali bez tog vrednosnog i civilizacijskog iskoraka, koji je u srednjeročnom periodu neminovno potreban, bojim se da nećemo uspeti da svrgnemo autokratski režim. Dosadašnji rezultati govore u prilog ovoj tezi.

 

 

 

Jednom prilikom je bivši predsjednik Srbije Boris Tadić kazao da je on htio priznati genocid u Srebrenici ali to nije učinio zbog straha od reparacije žrtvama. Njemačka je 40 godina isplaćivala reparaciju žrtvama nacističkog režima, pa je danas vodeća ekonomska sila Europe, uz jednakopravnost sa svim zemljama EU. Nedostaje li Srbiji lider poput Willyja Brandta koji će učiniti ključni korak naprijed?

 

 

 

Brant je posetio Varšavu 25 godina nakon završetka Drugog svetskog rata. Pred spomenikom ustanku u Varšavskom getu Brant je položio venac, vratio se korak, dva unazad a onda je kleknuo pognute glave. To je najvažnijih trideset sekundi u novijoj nemačkoj istoriji. Tih trideset sekundi je značilo da se nemački narod i nemački političari ograđuju od užasa i zločina koji su počinjeni u njihovo ime. Srbiji je potreban Vili Brant. Prošlo je 29 godina od Srebrenice, 25 godina od rata sa NATO 1999. godine, a nažalost, Srbija je mnogo dalje od mogućnosti da se takav političar nađe na čelu ove države, mnogo dalje nego što je bila, recimo, 2001. godine.

 

 

 

Nemačka je prošla kroz Nirnberški proces kao i kroz proces denacifikacije, koji je iako manjkav i nepotpun, značajno doprineo tome da su Nemci svesni da je neko u njihovo ime sproveo Holokaust i da su odlučni da se tako nešto više nikad ne dogodi. Proces denacifikacije je doveo do toga da samo deset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, Nemačka postane deo NATO. Srbija je potrošila četvrt veka u samozavaranju, u mitološkim pričama, u rusofilskim teorijama zavere, umesto da se pozabavi sobom i napravi taj civilizacijski iskorak o kome stalno pričam.

 

 

 

Zločinci pokušavaju za svoje zločine okriviti čitave narode i države, a mi, koji vidimo potez Vilija Branta kao zvezdu vodilju na koju se ugledamo, moramo pokušati sve da zločine individualizujemo, jasno ukazujući na one koji su ga počinili, ograđujući se od njih. Ne postoji kolektivna odgovornost za zločine, ali mora postojati kolektivna građanska svest da su neki pojedinci u naše ime činili zločine i vodili ratove.

 

 

 

S obzirom na katastrofalno stanje u medijima i na polju ljudskih prava u Srbiji i blokadu pregovora s EU koja traje godinama, očekujete li da Srbija uđe u EU za vrijeme vlasti Aleksandra Vučića?

 

 

 

Srbija ne može ući u EU za vreme vladavine Aleksandra Vučića. On je medijskom propagandom od Srbije stvorio najzapadniju rusku guberniju, gde bi većina građana sa oduševljenjem i cvećem pozdravilo ulazak ruskih trupa u Beograd. Srbija nije bila nikad dalje od EU u vrednosnom, civilizacijskom, političkom i bezbednosnom smislu. Ovde se predstavlja da EU uslovljava Srbiju, da se pred nas stalno postavljaju novi uslovi iako postoje jasno definisani kriterijumi koji su isključivo formatirani na način da podupiru građansko društvo, individualna prava građana i definisanje jednog funkcionalnog demokratskog društva. Tom rusofilskom propagandom smo došli do nivoa da je najmanji procenat građana od kad se rade istraživanja za pristupanje EU. Taj trend će i dalje ići niže i na otme će predano raditi ova vlast. Nažalost, u tom procesu im jako dobro tercira i dobar deo opozicije. Naši Zapadni saveznici, bojim se, još uvek nisu u potpunosti sagledali koliko je trenutno pogubna slika evropske budućnosti Srbije i da svaki sat, dan, nedelja, mesec pod Vučićem Srbiju sve dublje i nepovratnije gura u zagrljaj ruskog medveda.

 

 

 

Vučić i Dodik najavili su Vaskršnji sabor naredni mjesec, a sve pod patronatom Srpske crkve. Već danima slušamo o krucijalnim odlukama koje će biti donešene na tom skupu. Koliko je realno da vlast u Srbiji i RS-u, koja otvoreno drži stranu ruskog agresora Putina, ponovno uzburkaju strasti i upale iskru na Balkanu?

 

 

 

Vučić, Dodik i SPC su nas uspešno vratili u Srednji vek i feudalno doba. U skladu sa tim, najavili su održavanje Sabora na kome će se doneti nek suštinski važne odluke za srpski narod. Mogu grubo da se našalim, da li ćemo na saboru da krunišemo našeg vladara, da obelodanimo početak stvaranja „srpskog sveta“, da li ćemo obznaniti da čekamo Putina na Dunavu kako bismo sa kozacima i Teslinim tajnim oružjem pokorili Zapadni Balkan i ispunili vlažne Vulinove snove? Događaji u Banjskoj su bili upozorenje da ovakvi scenariji ma koliko fantastično delovali, ipak nisu nemogući. Iako realna moć ideologa „srpskog sveta“ nije takva da može značajnije ugroziti bezbednost Zapadnog Balkana ipak može biti iskra koja može da zapali region i odvede nas u pravcu koji niko ne želi da zamisli.

 

 

 

Kako ocjenjujete protekle izbore u Srbiji i masovni dolazak glasača iz Republike Srpske pod patronatom Vučićevog SNS-a. Mogu li izbori u Srbiji biti pošteni dok se ne revidiraju kompromitirani birački spiskovi?

 

 

 

Izbori u Srbiji ne mogu doneti bilo kakvu vrednosnu promenu dok god je ovakva situacija u srpskim medijima, u REM-u, dok god imamo nesređene biračke spiskove, fantomske glasače, koji dolaze iz drugih država i glasaju na našim lokalnim izborima. Te kvalitativne promene Vučićev režim neće dozvoliti sam od sebe. Neophodan je pritisak ne samo opozicije, već i nevladinog sektora, sindikata, građana u najširem smislu.

 

 

 

Povrh svega toga, neophodan je pritisak međunarodne zajednice u smislu ispunjavanja ODIHR-ovih preporuka. Bilo bi idealno da, budući da je Srbija zemlja kandidat, izbori budu održani pod kontrolom izbornog procesa od strane Evropskog Parlamenta i Evropske Komisije, koji bi omogućili demokratski izborni proces. Nisam optimista da se ovako nešto može desiti do juna ove godine ali verujem da će izbori za Evropski Parlament u junu ove godine kao i novembarski predsednički izbori u SAD umnogome odrediti dalji tempo razvoja izbornog procesa u Srbiji.

 

(SB)

(273)

NEMANJA MILOŠEVIĆ, LIDER GRAĐANSKE I LIBERALNE SRBIJE: „Vučić, Dodik i SPC su nas uspješno vratili u srednji vijek. Srbija mora priznati genocid u Srebrenici…“