Da li je četvorogodišnji Ratko Makarić iz sela nadomak Banjaluke žrtva trgovaca ljudskim organima ili su ga u šumi, u kojoj je – prema pričama meštana – poznavao svaki žbun, ubile divlje životinje još uvek su pitanja koja muče istražioce i banjalučko tužilaštvo.
Ni deceniju nakon najveće i najduže potrage za nekom osobom u Republici Srpskoj nisu poznati uzrok i način smrti dečaka čiji je nestanak u leto 2007. digao na noge celi region.
Tačno tri godine nakon misterioznog nestanka dečaka u selu Vučića Gaj kod Banjaluke, nedaleko od porodičnih kuća, pronađene su lobanja i vilična kost za koju je DNK veštačenjem utvrđeno da pripadaju nestalom dečaku.
Meštani su bili u čudu, posebno jer su ostaci pronađeni svega stotinak metara od kuća, i to na terenu koji je nebrojeno puta bio “pročešljan” tokom potrage.
Analizu skeletnih ostataka obavio je Institut za genetički inženjering u Sarajevu, gde je još ranije urađen DNK profil Slobodanke Makarić, majke nestalog dečaka. Patolozi su odmah istakli da se zbog izrazito malog broja skeletnih ostataka koji su pronađeni, tačnije lobanje i donje vilice, najverovatnije neće nikad ni znati pravi uzrok smrti malog Makarića.
Portparol Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka Maja Đaković-Vidović izjavila je za “EuroBlic” da je istraga u ovom slučaju još u toku i podvedena pod rubriku “nepoznat počinilac”.
– Istraga je i dalje otvorena. Za sada ne raspolažemo sa novim činjenicama i dokazima na osnovu kojih bi smo mogli preduzeti druge radnje na dokazivanju i dokumentovanju činjenica u vezi smrti dečaka – navela je portparol OJT Banjaluka.
Nestali dečak Ratko Makarić poslednji put je viđen 16. jula 2007, kada je sa stricem otišao da napoji konje na potoku u selu Josipovići. Stric se zatim vratio do kuće, ostavivši dečaku svoj mobilni telefon.
Međutim, kada se stric ponovo vratio dečaku nije bilo ni traga ni glasa od njega, a mobilni na koji su uzalud upućivani pozivi zauvek je ostao nedostupan.
Ispitivani su svi, posebno porodica, ali policija nije otkrila ništa o tome kako je četvorogodišnjak mogao da nestane.
U prvim danima potrage za Makarićem učestvovalo je više stotina pripadnika CJB Banjaluka, Oružanih snaga BiH, meštana i građana Banjaluke, ali i Gorske službe spasavanja iz Hrvatske, koji su sa specijalno obučenim psima takođe tražili bilo kakav trag nestalog dečaka. Tokom noći korišten je i helikopter SFOR sa termo kamerama, ali dečaku nije bilo ni traga.
Profesionalci iz hrvatske Gorske službe spasavanja nakon neuspešno obavljenog posla odmah su istakli da ih čitav slučaj čudi jer, kako su objasnili, nemoguće je da za toliko dana potrage od tragova budu pronađeni tek delovi igračaka koje je dečak imao u trenutku nestanka.
Naime, jedini rezultati najveće i najduže potrage u istoriji banjalučke policije bili su pronađeni mobilni telefon, burence plastičnog pištolja i trag stopala u sasušenoj lokvi.
(873)
