NJEMAČKI MEDIJI: Da li Srbija upada u dužničku klopku Kine? Silne milijarde tek treba da se... — Sarajevograd.org

obračunaju…

Crna Gora je već u problemu. Dug Srbije prema Kini je, u odnosu na BDP, dosta manji, ali silne milijarde tek treba da se obračunaju. Zašto se balkanske države uopšte zadužuju kod Kine i koliko je korupcije u igri?

“Veliko je pitanje kako će ga završiti. Njihov fiskalni prostor se izuzetno suzio. Udavili su sami sebe, a za sada je to autoput za nigdje.” Ovako je Reuters u ljeto 2018. prenio riječi neimenovanog zvaničnika EU o Crnoj Gori i autoputu Bar – Boljare, čiju izgradnju kreditira Kina.

Tada niko nije ni pomišljao na pandemiju koja će praktično zbrisati turizam i poljuljati ekonomiju turističkih zemalja. Sa padom BDP-a od 15,2 odsto prošle godine, Crna Gora spada u te teško pogođene zemlje. Poređenja radi, Srbija je 1999. godine, prema podacima Svjetske banke, nakon višemjesečnog bombardovanja, imala pad privrede od 9,4 odsto.

Eksplodirala je i zaduženost Crne Gore sa 76,5 na 103,3 odsto BDP-a tokom godinu dana. Dug prema Kini je od 2014. narastao sa nule na čak 640 miliona eura (15,3 odsto BDP-a). Molbe Podgorice da EU pomogne kako zemlja ne bi pala u dužničko ropstvo prema Kini, za sada nemaju konkretnog odgovora iz Bruxellesa.

Postavlja se pitanje da li će Crna Gora bankrotirati ili prepustiti dio teritorije Kini kao zamjenu za vraćanje duga? O tom davanju zemlje se špekuliše mada te odredbe nema u javno dostupnoj verziji ugovora o autoputu.

„Trenutno, Crna Gora ima para. Prošle godine se zadužila za 750 miliona izdavanjem evroobveznica i te pare su dovoljne za dvije godine”, kaže za DW Goran Radosavljević, profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu.

Tokom ljeta, Crnoj Gori stiže na naplatu prva rata kredita od oko 37 miliona dolara, dok ove godine Crna Gora treba da povuče još oko 130 miliona eura kineskog kredita za nastavak izgradnje.

Prema riječima crnogorskog ministra finansija Milojka Spajića, riječ je o „najskupljem autoputu na svijetu uopšte”, kako je rekao za “Financial Times”.

Dionica „od nikuda do nigdje“ zapravo je duga 41 kilometar između Podgorice i Kolašina. Da bi autoput imao smisla, potrebno je da se naprave dionice od Bara do Podgorice i od Kolašina do granice sa Srbijom, ali i da Srbija dovrši Koridor 11 do crnogorske granice. Sve to je na dugačkom štapu.

Zašto se države zadužuju kod Kine?

Ako je isplativost posla s autoputem bila, blago rečeno, upitna, uslovi zaduživanja su bili povoljni. Kina je Crnoj Gori dala kredit sa 2,5 odsto godišnje kamate. Poređenja radi, u decembru 2020, nakon katastrofalne privredne godine, sa znatno većim javnim dugom, Crna Gora se na međunarodnom tržištu zadužila sa kamatom od 2,95 odsto, piše “Deutsche Welle”.

„Postoje evropski infrastrukturni koridori, projekti i planovi koje je pravila EU i vrlo često su zemlje Zapadnog Balkana bile zaobilažene“, kaže za DW Dragana Mitrović, profesorica Fakulteta političkih nauka u Beogradu i direktorica Instituta za studije Azije.

„Baveći se svojim unutrašnjim problemima, EU je potpuno zanemarila koliko je bila potrebna pomoć ovim zemljama i koliko su saobraćajna, energetska i komunikaciona infrastruktura bitne za njih – i zbog međusobnog umrežavanja i zbog podizanja kvaliteta poslovnog ambijenta“, kaže profesorica Mitrović. „Tek pošto su vidjeli da je u taj prazan prostor utrčala Kina, oni su počeli, ali veoma skromno, da aktiviraju neke od kanala kojima bi mogli da daju sredstva.”

Goran Radosavljević, koji je bio i državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije, prisjeća se da su pregovori o Koridoru 10 sa Evropskom investicionom bankom (EIB) bili veoma dugi i mučni. „Kada je javni dug Srbije bio 27 odsto BDP-a, mi smo pregovarali Koridor 10 s EIB-om i to je trajalo dvije godine. I to je sve jako mučno, a onda dođu Kinezi i kažu – šta vam treba, koliko vam treba i kad vam treba? Fleksibilnost koju Kinezi imaju, ne može da se poredi s Evropom, to su nebo i zemlja.“

„I onda kad političari sjednu i razmisle, kažu – jednostavnije mi je da uzmem od Kine, košta me više, ali ne vraćam ja, fleksibilnije je, nešto ću da uradim, napraviću neki put – idi sad ti da objašnjavaš nekome iz Čačka da je kineski kredit skuplji od evropskog: baš ga briga, on je dobio put“, kaže Radosavljević.

Kako je u Srbiji?

Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija trenutno ima nešto manje od 1,1 milijarde eura duga prema Kini, što je, prema računici DW-a, iznosilo 2,31 odsto BDP-a. Međutim, rebalans budžeta za 2021. predviđa јоš 2,02 milijarde eura zajma od kineskih banaka. Pritom, budžet kaže da je Srbija do 2039. preuzela barem još 1,1 milijardu eura duga prema Kini, sa različitim datumima dospijeća i kamatama uglavnom između 2 i 3 odsto.

Međutim, u budžetu (još) nema 3,2 milijarde eura koje je Srbija bez ikakve javne nabavke dodijelila Kini za izgradnju kanalizacije i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, niti ima milijardi eura za izgradnju metroa u Beogradu, kao ni 165 miliona eura za budući toplovod Novi Beograd – Obrenovac.

Svi projekti idu po osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine, koji je 2009. potpisao tadašnji ministar Mlađan Dinkić. Prema ovom sporazumu, kineski partner ne plaća PDV, carinu, za njega ne važi obaveza javnog nadmetanja.

Kina nije izuzetak – maltene sva infrastruktura se gradi na osnovu međudržavnih sporazuma. Na taj način najskuplji projekti idu izvan javnih nabavki, nema konkurencije, nema uvida javnosti, nema rasprave da li je projekt potreban i kakve će posljedice imati – tako se gradi i autoput prema Sarajevu (sporazum s Turskom), Moravski koridor (SAD), Koridor 11 (Kina), pruga do Budimpešte (Rusija i Kina)…

„Ako ima dosta nepoznanica oko samih ugovora, pretpostavlja se onda da tu postoji koruptivna praksa, koja i inače postoji u našem regionu, po mnogim zemljama trećeg svijeta, poznato je da postoji u Kini“, kaže Dragana Mitrović i podsjeća:

„Evropska komisija je procjenjivala projekt modernizacije pruge Beograd – Budimpešta, pošto je tu jedna članica EU-a, i EK je ovaj projekt redovno smatrala izuzetno skupim. Čim su ti projekti tako ocijenjeni od stručne javnosti, onda se pitamo zašto su skupi.”

“Sama zemlja je kriva što dozvoljava nepoštovanje svojih propisa“, saglasan je Goran Radosavljević. „Postoji na desetine ozbiljnih firmi sa Zapada koje su to isto radile u zemljama koje su to dozvolile – zagađenje, korupcija, naprimjer Siemens u Africi.”

„Odgovornost za korupciju, zagađenje, nepoštovanje zakona leži isključivo na državi Srbiji. Ako im zemlja dozvoli da to rade, oni neće da bježe od toga. Ne postoji nikakav razlog da inspekcija ne ode, izmjeri zagađenje vazduha u Boru i da primijeni zakon. Ali – država ćuti“, zaključuje Radosavljević.

(24)