(…) desila su se u vrijeme njegovog mandata.

 

 

 

Piše: Dino Bajramović

 

 

Poluprivatna ping-pong prepucavanja generalnog direktora BHRT-a Belmina Karamehmedovića i generalnog direktora RTV FBiH Džemala Šabića su bijedna, jadna, beskorisna, degutantna, iritantna i egoistična.

 

 

 

Ovaj prvi probleme želi prebaciti na neke druge terene, van zgrade RTV doma u Sarajevu, dok ovaj drugi grčevito brani poziciju na kojoj je nelegalno još od 2013. godine.

 

 

 

Zapravo, obojica brane tih nekoliko hiljada maraka koje mjesečno dobijaju nizašta, a u suštini su đon-obrazi. No, ovaj put ćemo se baviti Karamehmedovićem, zato što su uposlenici BHRT-a u katastrofalnoj situaciji, u kojoj se on sigurno ne bi želio naći.

 

 

 

Jer njemu plata može kasniti i tri mjeseca, ali će „preživjeti“. I što ne znači da neki 3P (porezno-policijsko-pravosudni) organ ne bi trebao proglasiti pobjednika, pa da konačno znamo ko to bistru vodu muti u dvije kuće pod istim krovom. Možda obojica.

 

 

 

BUDI DOBAR S RUKOVODIOCEM

 

 

U historiji BHRT-a tri najveća gafa su se desila u vrijeme prvog i ovog drugog, tekućeg mandata Belmina Karamehmedovića, koje provodi na funkciji generalnog direktora BHRT-a. Mandat mu je produžen u septembru 2020. i traje pet godina, baš kao i prvi.

 

 

 

Gaf prvi: Tvrtko Milović je 2019. imenovan za urednika dokumentarno-savremenog programa BHT-a. Ipak, široj javnosti u našoj državi nije postao poznat kao daroviti urednik u toj redakciji, već zbog negiranja broja stradale djece tokom četiri godine opsade Sarajeva. „Kada sam stigao u Sarajevo 2008. govorilo se o 900 djece. Kasnije je naravno bilo zaokruženo na 1000. Kada je bila Pašovićeva izložba sa stolicama već je bilo 1100 malih stolica za ubijenu djecu. Evo sad vidim naraslo do 1602. Jadna djeca…“, napisao je Milović na društvenim mrežama.

 

 

 

 

Tvrtko Milović 

 

 

 

Gaf drugi: Autorice su, također 2019. bile Pejka Medić, nekadašnja direktorica BH radija 1 i Svjetlana Topalić, novinarka i urednica na BHRT-u, Koje su na društvenim mrežama čestitale neustavni “dan RS-a”. “Srećan ti rođendan, Republiko”, napisale su i jedna i druga. Kasnije je Pejka poslušala Milorada Dodika i napustila BH radio 1. Svjetlana je, ko zna gdje, no to nije ni bitno. Uglavnom, s BHRT-a su javnost ubjeđivali da će provesti istragu i ispitati činjenice. O kaznama i sankcijama Belmin Karamehmedović se nije oglašavao.

 

 

 

Pejka Medić i Milorad Dodik 

 

 

 

Gaf treći: Baš kao što ni u „slučaju“ aktuelnog direktora BH radija 1 Dejana Kerlete nije formiran „predmet“. Kada su u Banjskoj na Kosovu u septembru prošle godine ubijeni srpski teroristi on je na tom državnom radiju „proglasio“ dan žalosti. Želeći da se prilagodi odluci vlasti u RS-u.

 

 

 

Dejan Kerleta (Ilustracija: Arhiv)

 

 

 

To su one situacije, a bilo je toga još, kad se stidiš zbog poteza nekog drugog, žaleći neke drage ljude koji rade u „sivom domu“ i kojima su kolege ovakvi tipovi, kao i fanovi UZP-a i negatori genocida. A kojima niko ništa ne može. Ali i to je rezultat činjenice da je BHRT nastao i funkcioniše na temeljima kompromisa. Belmin Karamehmedović to gleda i šuti. Progovori samo kad ga radnici pitaju – kad će plata?

 

 

 

„Odgovorno stojim iza svojih riječi, a to su činjenice. Za početak, nije urađena sistematizacija, ljudi iz tehnike, realizatori, kamermani, rade za 600, 700 maraka sa ugovorima starim po 20 godina. Najmanje je ljudi koji proizvode program i oni su najpotcjenjeniji u svakom smislu. Od medijske kuće su napravili opštinu, korona je pokazala ko stvarno pravi program. Administracije, organizatora, sekretarica ima previše, raspon plata je 1:10, nikad nisu utvrdili kolika je stvarna potreba za te ljude i na kojim pozicijama. Ne uplaćuju se doprinosi, dugovi se gomilaju, direktor Radija samostalno proglasi dan žalosti i niko se ne sankcioniše“, govori nam upsolenik BHRT-a, sa već skoro trideset godina staža u toj kući i dodaje da je „od 2001. do 2021. dobio samo jedno uvećanje plate za nepunih 100 maraka“, priča nam zaposlenik BHRT-a koji je na svom radnom mjestu skoro trideset godina.

 

 

 

Njegov kolega, koji je u tom mediju zaposlen od 2004., nastavlja: „Dovode se ljudi bez konkursa, prave se interni ugovori, dijele se stimulacije bez ikakvog pravilnika. Moj rukovodilac, naprimjer, ne priča sa pola osoblja, ima zabranu dolaska u svoj sektor. Zamislite to, privatizirali su sve, ponašaju se bahato, neprofesionalno, drsko. Nemamo nikakvih sastanaka, dogovora, sve je na mahalskom nivou, nikakve odgovornosti rukovodilaca sektora, uslovi rada su katastrofalni, većina sindikata je na strani direktora i menadžmenta. Topli obrok je sedam maraka. Svu odgovornost prebacuju na politiku, a ne preuzimaju svoj dio. Belmin ima platu 5.000 KM, to nije ni tajna. Zaposleni su nekakvi savjetnici, sve sa visokim primanjima. I nema ništa javno i transparentno, jedini uslov je da si dobar sa rukovodiocem.“

 

 

 

I DA HOĆE NE ZNA

 

 

Razgovarali smo s još jednim uposlenikom BHRT-a, koji je također ogorčen, i nije mu jasno šta se dešava. „Ma, BHRT je ogledalo države. Kod nas rade nekompetentni, nesposobni ljudi koji su na dobrim pozicijama. Urednici su jedni te isti po 20 godina, kao da im je babovina. I ne čudi me što skoro trideset godina nakon rata imamo takvo stanje, plus politika koja je debelo upletena u sve ovo. Ali, mene interesuje stanje unutar moje kuće. Direktor i ljudi na pozicijama koji primaju po tri, četiri hiljade KM nemaju nikakvu viziju, stručnost, da odrade svoj dio posla, nego svi su drugi krivi osim njih i njega, Belmina. E, j…ga, nije baš tako, preuzmi svoj dio odgovornosti za šta si dobro plaćen. E, da, ima dosta praznih prostorija, neupotrebljivih. Kroz Sarajevo su od kraja rata prošle milijarde, od njemačkih do naših maraka. I zar se baš nije moglo nešto naći i za nas, za obnavljanje tehnike i zgrade, a oboje se raspadaju. A i veliki broj prostorija koje zjape prazne mogao se izdavati. Ali, para ima kod nas, no nisu dobro raspoređene (možda bi Belmin Karamehemdović mogao prezentirati ugovore koje ima sa privatnim produkcijskim kućama, razloge zbog kojih ih je angažovao, kao i koliko to košta, op.a.). Vjerujte mi, ovdje kod nas funkcionišu paralelni svjetovi. Ima tu i finog materijala za SIPA-u.“

 

 

 

Dakle, jedna je priča na koju Belmin Karamehmedović ne može utjecati. Ali je puno stvari na koje može, a neće, ne želi, ne zna. Idealno bi bilo, pogotovo za Karamehmedovića kada ne bismo slušali politička prepucavanja, kada bi FTV i RTRS bili kooperativni, pogotovo ovi drugi, i kada bi naplata RTV takse dostigla nivo od 80 posto. No, taj film neće gledati.

 

 

 

“Mi smo ogledalo države. Sramota je da parlamentarci imaju pet, šest hiljada KM. Sramota je da menadžment BHRT-a prima plaću od pet hiljada, a oni koji proizvode program 600 KM. Od toga se ne može prehraniti porodica. Mora se provesti pravdena sistematizacija radnih mjesta. Samo u BiH moramo moliti političare da rade svoj posao. Krajnje je vrijeme da nas ozbiljno shvatite“, izjavila je Merima Kurtović-Pašalić početkom januara na pressu Samostalnog sindikata radnika u BHRT-u.

 

 

 

Merima Kurtović – Pašalić 

 

 

 

Uglavnom, u uslovima u kojima nastaje, program BHRT-a i nije tako loš, posebno u zabavnom segmentu. Ima se tu šta probrati. No, budimo realni, i dalje je najveći hit „Hodoljublje“ Zuke Džumhura i Mirze Idrizovića, putopisni serijal koji je emitovan u drugoj polovini sedamdesetih i početkom osmadesetih godina, a koji se redovno ljeti izvlači iz bogate arhive BHRT-a koja je blago ove države.

 

 

 

I ne bi se trebalo hvaliti gledanošću programa kada igra fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine, jer to se nekako podrazumijeva. Mada, i to daBogda kad Džeko ode u penziju.

 

(SB)

(151)

ONDA GLEDAJ, GAFČINO: Belmin Karamehmedović prima platu od 5.000 KM i za katastrofalno stanje na BHRT-u krivi sve osim sebe; Tri najveća gafa u historiji te kuće…