Prvi put na našem tržištu pojavila se uzbudljiva i originalna biografija najpoznatijeg jugoslovenskog glumca Velimira Bate Živojinovića “Bata – još ovaj put”. Informer.rs u saradnji sa izdavačkom kućom “Vukotić medija” prenosi najaznimljivije delove iz ove knjige.
Vladao je mit da su Bata i Slobodan Milošević prijatelji, da su nerazdvojni.
– Nisam se družio sa Slobodanom. Nismo se čak ni poznavali pre izbora i praktično smo se upoznali na plakatu. Slike su nam bile jedna pored druge – razbija Bata jednu od zabluda.
MIRA SVE RASTURILA
Mira je htela da vodi našu stranku, a svoju je upropastila. Htela je da izigrava čuvara porodice, a svoju je rasturila
Bata Živojinović
Zvanično su se upoznali na prijemu poslanika SPS. Kasnije je, priseća se Bata, kontaktirao s njim zbog problema na koje je nailazio u radu Odbora za žalbe i pritužbe građana…
– Nije on meni nikada bio idol. Ni Tito mi nije bio idol – izričit je slavni glumac.
Ima li, onda, idola?
– Moj idol je bio Bondarčuk, sjajan glumac, sjajan reditelj, čovek koji je jedini na svetu dobio orden Lenjina, koji je jači u istočnom bloku od Oskara, a onda je dobio i Oskara. Ne može meni Slobodan Milošević da bude idol. Ja nisam došao kao golja u Socijalističku partiju. Došao sam zbog ideja i zbog programa. Verovao sam da će nam biti leba sa Miloševićem. Ne sa Koštunicom, Šešeljem ili Vukom…
Nije verovao u nas
Bata kaže i da nije želeo da se konfrontira sa Miloševićem u izbornoj kampanji.
– On, izgleda, nije bio svestan da ga iz Haga može izvući samo SPS, ako se ponovo vrati na vlast. Želeo sam da ga ponovo na Šestom kongresu, predložimo za predsednika…
Miloševićem je tada, objašnjava Bata, manipulisalo “neko udruženje čudnih ljudi”. Oni nisu želeli uspeh Šešelja, već Batin neuspeh. Išli su po Srbiji i nagovarali članstvo da ne glasa za svog kandidata.
– Nismo mogli da znamo šta Milošević stvarno misli, jer je sve išlo preko nekih “pokvarenih telefona” i iz druge ruke. A da li je verovao u nas, lako sam se uverio. Čim je podržao kandidata druge partije – sve mi je bilo jasno. E sad, ne može moju porodicu da vodi kroz život i kroz partiju neko koga volim, a on mene jednostavno ignoriše!
Naljutio sam Miru
Nije bio prijatelj ni sa Mirom Marković. Nije znao o čemu je ona sve mogla da odlučuje.
– Mira je osoba koja je, da tako kažem, nekim bajkama promenila sadržaj. Ona je Crvenkapa koja je pojela vuka. To je očigledno. U toj kampanji za predsednika jedanput sam, citirajući ranije izjave Šešelja, mog rivala, rekao: “Slobodan i Mira će završiti kao Čaušesku i Elena!” To je, izgleda, posebno naljutilo Miru.
Poštovao je Miloševićev generalni stav prema politici. Zbog njega je, priznaje, i ušao u SPS.
– Nisam dozvoljavao da mi se Mira ni na koji način meša u život. Htela je da vodi našu stranku, a svoju je upropastila. Htela je da izigrava čuvara porodice, a svoju je rasturila. Izbori su, na kraju, zbog nje izgubljeni i Sloba je zbog nje završio u Hagu. Savetovala ga je da menja Ustav i prilagođava ga sebi, iako su svi znali da je pogrešno. On je propao zbog njenih loših procena i saveta – nema dvoumljenja ni okolišanja kod velikog glumca.
Hag bi i mene priveo
Bata se priseća i vremena kada je Miloševiću suđeno u Haškom tribunalu.
– Miloševiću sam želeo od srca da što pre izađe iz Haga i da se više ne bavi politikom i Hagom uopšte! Taj Hag je neozbiljan sud. Oni bi i mene sigurno priveli i saslušavali kada bi neko protiv mene podneo prijavu i sve to dokumentovao scenama iz mojih ratnih filmova.
Želeo je da Sloba mirno doživi starost sa svojom porodicom. Dogodilo se drugačije.
– Nikad nisam poverovao da je umro prirodnom smrću. Znao sam da je bio bolestan i da su ga idioti sklonili sa ovog sveta. Eto koliko smo mi mali i nejaki. Kidnapuju nam predsednika i vremenom ga truju i ubijaju!
Bata priznaje da mu je Josip Broz Tito poklanjao “neke stvarčice”, ali i dodaje da je više krao nego što je dobijao od predsednika!?!
– Uzimao sam mu sve što je bilo na stolu. Na primer, na stolu stoji kutija holandskih cigara “henri treći”. Tito izvadi jednu. Poslužim se i ja, ali uzmem i kutiju, pa u džep. Tako i sa upaljačima. Zapali on, zapalim ja, pa u džep. On, naravno, sve vidi. Ništa ne govori. Samo mahne rukom, a posluga donese nove cigare i novi upaljač.
Posle mu čauši kažu:
– Onaj vam Bata krade cigare!
– Ako, ako, on može! – smirivao ih je Tito….
Jednom se Tito opasno naljutio na Batu.
– Sedimo kod njega jedna mlada dama i ja. Ona se obukla, onako, kao za predsednika. Ćaskamo tako, i posle nekog vremena, “upeca” se on na njenu garderobu i držanje. Krenu rukom u zabranjenu zonu. Ja mu skrenem pažnju na ponašanje, opomenem ga tiho da je to nepristojno. Kažem mu, malo kroz šalu, malo kroz zbilju: “Sram vas bilo!”, i udarim ga po ruci. “Ćuti, mali! I idi napolje!”, izbacio me je Tito napolje. Pa, nisam mogao da kažem “ne” čoveku koji je Staljinu rekao “ne”. Tito je bio laf! – nedvosmislen je Bata.
Novinari su od Bate često tražili da poredi Tita i Miloševića.
– Uvek sam se čudio tome. Jedan je bio stariji od mene, drugi mlađi. Dakle, nisam rastao ni sa jednim. I mislim da bi poređenja bila neumesna.
(143)