Cigareta u pilotskoj kabini koju je zapalio pilot izazvala je požar i pad putničkog aviona Erbas A 320 Egipat Air koji se srušio u Sredozemno more 19.maja 2016. kada je stradalo 66 osoba.
Ovo je rezultat izveštaja istrage koju su sproveli francuski istražitelji, i koji su utvrdili da je nesporedno pre pad letelice u pilotskoj kabini izbio požar, koji je izazvala pilotova cigareta, a ne da je letelica bila predmet terorističkog napada, piše britanski Dejli Mejl.
Let MS804 na linji Pariz Kairo poleteo je sa aerodroma Šarl de Gol, ali je nestao sa radarskih ekrana i pao u more između ostrva Krit i severne obale Egipta tog 19. maja 2016.
Francuski biro za istragu bezbednosti civilnog vazduhoplovostva prvo je sumnjao da je krivac za pad letelice bio mehanički kvar ili neadekvatno održavanje. S druge strane egipatske vlasti su odbile da obelodane izveštaj o tragičnom incidentu i dalje zastupaju teoriju da je letelica bila žrtva terorističkog napada. U izveštaju iz 2018. zaključeno je da je nesreću izazvao požar u avionu, posle analize podataka crne kutije, ali nije uspeo da utvrdi konkretan razlog zašto je izbila vatra.
Međutim, novi izveštaj koji je poslat pariskom sudu na zahtev francuskih sudija, a čiju kopiju je video italijanski mediji Korijera dela Sera zaključuje da je najverovatnije požar u avionu izazvala cigareta pilota, koji je pušio u pilotoskoj kabini, a vatra je izbila kada se zapalio kiseonik koji je cireo iz pilotove maske.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu o ovoj nesreći i smatra da se radi o ubistvu iz nehata. Inače u avionu je bilo i 15 francuskih državljana. Poslednji put tim stručnjaka koji je radio na izveštaju sastao se 23 outa između avgusta 2021. i februara 2022. kako bi sačinio novi izveštaj, ispitujući podatke crne kutije koji su vraćeni posle pada 2016.
Izveštaj na 134 stranice tvrdi da je maska za kiseonik u kokpitu aviona procurila neposredno pre nego što se nesreća dogodila – o čemu svedoči audio snimak crne kutije koji je uhvatio zvuk šištanja kiseonika iz maske dok je ležala u svom odeljku.
Masku o kojoj je reč zamenio je samo tri dana pre fatalnog leta radnik na održavanju EgiptAir-a, a njen ventil za otpuštanje neobjašnjivo je bio postavljen u položaj „u slučaju nužde“ – što je značajan detalj jer ova postavka primorava da se kiseonik oslobađa pod većim pritiskom. .
Erbasov bezbednosni priručnik navodi da „može doći do curenja kiseonika“ kada se ostavi u hitnom položaju.
U međuvremenu, pepeljare u kokpitu aviona zamenjene su dva meseca pre pada zbog prekomerne upotrebe, pošto pilotima tada nije bilo zabranjeno da puše. Svi putnici i posada u avionu, uključujući 40 Egipćana i 15 francuskih državljana, izgubili su živote u padu aviona A320 Erbas.
Međutim, egipatska uprava civilnog vazduhoplovstva do danas nije objavila izveštaj o tom pitanju i optužena je da odbija da sarađuje sa francuskim vlastima.
U julu 2018., egipatski generalni tužilac odbacio je nalaze objavljene u francuskom izveštaju BEA iz iste godine u kojem se tvrdi da je pad izazvao požar u pilotskoj kabini – iako nije utvrdio uzrok požara.
Međutim, u izveštaju se kaže da se posada mogla čuti kako razgovara o požaru na diktafonu u pilotskoj kabini i da je automatski sistem za razmenu poruka ACARS aviona označio dim u avionu.
Zvanična izjava BEA iz 2018. glasila je: „Požar je izbio u pilotskoj kabini dok je avion bio na visini krstarenja i vatra se brzo širila, uzrokujući gubitak kontrole nad avionom.“
U izveštaju se takođe pominje sumnjiva zamena maske za kiseonik tri dana pre nesreće, navodeći da „zamena ove opreme zahteva pažljivu proveru, s obzirom na opasnost od curenja kiseonika“.
U naknadnom izveštaju iz 2019. navodi se da je bilo nekoliko incidenata u vezi sa radom aviona koje piloti nisu prijavili, a samim tim ni timovi za održavanje.
Ovi kvarovi „nisu signalizirani kada je avion bio u svojoj glavnoj bazi u Kairu, očigledno da ne bi bio prizemljen za popravku“.
„Ispitivanje je pokazalo da je ovaj avion trebalo da bude predmet provere tokom četiri prethodna leta i da nije trebalo da poleti iz Kaira nakon niza ponavljajućih grešaka koje nisu signalizirale uzastopne posade“, navodi se u zaključku iz 2018.
Antoan Lašeno, advokat porodice Klementa Dešner-Komarija, 26-godišnjeg putnika koji je poginuo, rekao je da izveštaj pokazuje da je do nesreće došlo greškom, a ne slučajnošću.
„Kada se upozorenja ignorišu na sistematski način, to dovodi do kraha i postaje nemoguće tvrditi da je to slučaj“, rekao je on.
„Na osnovu ovog izveštaja i istraga, trebalo bi da postoje posledice po odgovornosti onih koji su uključeni.“
Međutim, egipatsko javno tužilaštvo objavilo je saopštenje u kojem se navodi da su francuski nalazi „neosnovani“ i da je sopstvena istraga o nesreći „u toku“.
Zvanična egipatska istraga iz 2016. sugerisala je da je avion bombardovan, rekavši da su na ostacima ubijenih pronađeni tragovi eksploziva, ali je to široko odbačeno.
Francuske vlasti su posebno bile skeptične prema insistiranju Egipta da je avion bio izložen napadu, rekavši da nisu otkriveni tragovi eksploziva i ističući da nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za bilo kakav napad.
Istražitelji i porodice francuskih žrtava žale zbog nedostatka saradnje egipatskih vlasti.
(Kurir.rs/Daily Mail)
(1571)