PORFIRIJE, NEGATOR "RUSOCIDA": "Neuvjerljivo poricanje ruskog utjecaja" — Sarajevograd.org

Patrijarh Porfirije tvrdi da se Sprska pravoslavna crkva ne prepoznaje u kvalifikacijama iznijetim u rezoluciji Evropskog parlamenta, budući da ona predano radi na miru i suživotu svih naroda.

Piše. Vladimir Veljković

Evropski parlament je doneo rezoluciju u kojoj se, pored ostalog, osuđuju napori zvaničnog Kremlja da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu za raspirivanje sukoba i podela, a koje bi dovele do destabilizacije ovog regiona. U rezoluciji se posebno ističe da se ruski uticaj širi preko Pravoslavne crkve, koja u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini promoviše Rusiju kao „zaštitnika tradicionalnih porodičnih vrednosti i učvršćuje odnose između države i crkve“.

U saopštenju SPC-a se tim povodom kaže da su ovakve ocene Evropskog parlamenta suprotne činjenicama, te da su zasnovane na dubokim istorijskim predrasudama i stereotipima.

Ubrzo je usledio i sastanak patrijarha Porfirija i članova sinoda sa Emanuelom Žiofreom, šefom delegacije Evropske unije u Srbiji. Dve strane su postigle saglasnost da u trenucima „aktuelne krize“ koja potresa sve evropske narode ali i čitav svet, predstavnici crkava i verskih zajednica mogu imati blagotvornu ulogu „jer se zalažu za mir, dijalog i toleranciju“. Patrijarh Porfirije je dodao da se Sprska pravoslavna crkva ne prepoznaje u kvalifikacijama iznetim u rezoluciji Evropskog parlamenta, budući da ona predano radi na miru i suživotu svih naroda i da je za nju mir imperativ.

Izjava patrijarha Porfirija je demantovana i pre nego što je izgovorio na sastanku sa šefom delegacije EU. Naime, u besedi na Nedelji pravoslavlja, prazniku ustanovljenom u 9. veku nakon pobede nad ikonoborstvom, u podgoričkom sabornom hramu mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije je rekao da nekadašnja borba sa ikonoborcima podseća na borbu između pravoslavlja i ateizma, komunizma ali i bezbožnih ideologija našeg vremena: „I ta borba traje, evo, preko stotinu godina, otkad je to zlo nama došlo iz Evrope, iz protestantske Evrope – to zlo bezbožništva, ateizma i komunizma. I nadamo se da će, kao što je ikonoborstvo moralo da uzmakne i prestane, tako i komunistička bezbožna ideologija ustuknuti pred pravoslavljem“. Rat u Ukrajini je posledica bezbožništva, dok je i „Crna Gora projektovana da bude mala Ukrajina“, rekao je Joanikije. Patrijarh se nije ogradio od mitropolitove besede, kao što se nikada nije ogradio ni od stavova episkopa bačkog Irineja, korifeja antizapadnjaštva u SPC-u i velikog promotera politike Vladimira Putina u Srbiji.

Crnogorska opozicija je osudila Joanikijevu izjavu, rekavši da ona poziva na rat u Crnoj Gori, a osudila ju je i Natalija Fijalka, otpravnica poslova Ukrajine u toj zemlji. Ona je rekla da se mitropolit oslanja na ruske propagandne izvore na osnovu kojih donosi zaključke o situaciji u Ukrajini: „Ali situacija nije takva da Rusija štiti pravoslavce. Pravoslavni Rusi ubijaju pravoslavne Ukrajince, koje nazivaju svojom braćom“, kazala je Fijalka. Dodajući da bi mitropolitu mogla odneti slike i snimke hiljada ubijenih ukrajinskih civila od strane ruskih snaga.

Po internetu kruži i snimak pravoslavnog sveštenika koji u Višegradu ispred spomenika Draži Mihailoviću poziva okupljene da pozdrave – sa tri puta ura – Ramzana Kadirova i naročito ruske vojnike koji se sada, isto kao Mihailović nekada, bore za „krst časni i slobodu zlatnu“. Sveštenik nije zaboravio ni pravoslavne Ukrajince koje je, kako je rekao, „neko zavadio“, kao i nas ovde sa našom braćom Crnogorcima i Makedoncima. Fenomen zavade je prisutan i u besedi mitropolita Joanikija: „Mi moramo da saosjećamo sa pravoslavnim narodom u Ukrajini… koji se nažalost međusobno zavadio“. Ali o kakvoj se zavadi radi, kada znamo da je čak i sveštenstvo Pravoslavne crkve u Ukrajini Moskovske patrijaršije, na čelu sa mitropolitom Onufrijem, pružilo podršku građanima i vojsci u odbrani države od agresora? Ukrajinci nisu podeljeni kada je odbrana zemlje u pitanju, već jedinstveni. Sveštenstvo ponavlja Putinove izjave da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod“, ali da su Ukrajincima „isprani mozgovi“, tako da su se zbog toga zavadili sa Rusima. Zato je sada Putin pokrenuo rat za ujedinjenje zavađene braće.

U Ukrajini se međusobno ubijaju pravoslavci, kako je tačno rekla Natalija Fijalka, ali kada su u pitanju ovde izneti stavovi srpskih episkopa i sveštenika, njihov pogled na situaciju nije toliko plod neobaveštenosti, koliko ih opčinjava rusko opravdanje rata kao borbe protiv zapadnog uticaja, tekovina i vrednosti modernog društva i obećanje uspostavljanja ponovne društvene dominacije Pravoslavne crkve u vidu tzv. tradicionalnih vrednosti.

U tom smislu se ukrajinsko i rusko pravoslavlje razlikuju. Za prvim se neodređeno žali, dok se drugom odaje priznanje za rešenost i odlučnost u obračunu sa političkim, svetonazornim i verskim pluralizmom demokratskog društva, odnosno ateizmom i protestantizmom, koji nam je stigao iz Evrope, kako reče Joanikije. Gnušajući se komunizma srpske vladike ne odustaju od njegovog totalitarnog političkog programa: jedinstvo Tita, Partije i radnog naroda sada treba zameniti jedinstvom autoritarnog vođe (Putina ili Vučića), SPC-a i srpskog naroda – i sve će biti dobro i blagosloveno, daleko od uticaja bezbožne Evrope.

(Peščanik)

(4)