PROFESOR NIKOLA SAMARDŽIĆ: “Jedinstvo BiH bilo bi više moguće da je cijela bivša Jugoslavija integrisana u EU. Ovako se države članice EU utjeruju u ruski svijet…”

Crnu Goru nije moguće podeliti kao BiH ili Ukrajinu. Crna Gora će se dezintegrisati anšlusom, pripajanjem Srbiji, tako da njena najveća nacionalna zajednica ostane i bez prošlosti i bez budućnosti, tako da plati tu stravičnu cenu svoje tolerancije i otvorenosti. Ali to ne bi bila jedino ishodište u narednom poglavlju naše zajedničke nesreće.

 

 

Piše: Nikola SAMARDŽIĆ

 

 

Pre 170 godina postavljene su osnove moderne Crne Gore. Vlada Crne Gore je u protekih godinu dana osporila osnove nezavisnosti, modernosti i raznovrsnosti. Đukanovićeve vlade, bez obzira na svaki njihov sporan karakter, nudile su ulazak u EU i NATO, jasne odnose sa svim postjugoslovenskim susedima, i toleranciju unutrašnjih kulturnih razlika. Crna Gora je na putu odustajanja od nezavisnosti, modernosti i raznovrsnosti zahvaljujući saradnji skupštinske većine sa srbijanskim i ruskim službama, ali i lokalnim zvaničnicama EU i SAD koje kao da su u sprezi s Putinovom agenturom. Nihove matične administracije očigledno su u funkcionalnom rasulu koje su proizvele pandemija i sve složeniji odnosi Drugog hladnog rata Rusije i Zapada.

 

 

Nasilni raspad Jugoslavije, svojim suštinskim karakterom, zamenio je koncept nezavisnosti jugoslovenske države nezavisnim statusom njenih republika i jedne pokrajine tako da nisu u stanju da formulišu nijedan zajednički interes. Bio je antimoderan kao antievropski. Etnička i kulturna raznovrsnost Jugoslavije poništena je u smislu koncepta za budućnost. Slovenija, Hrvatska, Srbija i Kosovo postale su države izraženog nacionalnog karaktera.

 

 

Pretvaranje Crne Gore u vazalnu i antievropsku državu kao da je u paketu s namerama o definitivnoj podeli Bosne i Hercegovin. Celovitost BiH možda je trajno narušena institucionalnom i političkom primenom nacionalnog načela, dotkle da svaki praktičan, ulilitaran pristup njenom uređenju vodi pre podeli nego obnovi funkcionalnog jedinstva. Jedinstvo BiH bilo je više moguće u Jugoslaviji, nego u okruženju njenih zaostataka, šrapnela. Jedinstvo BiH bilo bi više moguće da je cela bivša Jugoslavija integrisana u EU. Ovako se države članice EU uteruju u ruski svet i zavisnost od kineske korupcije. Odnos EU i SAD prema Crnoj Gori i dalje je, na Zapadu, definisan utiscima o spornim pojedinostima Đukanovićevog režima, i diplomatskim, službenim falsifikatima o karakteru aktuelne vlade, koja je multinacionalno opredeljena samo u smislu ostvarenja malignog uticaja zvaničnih srpsko-ruskih interesa.

 

 

Trojni savez koji upravlja Crnom Gorom zastupa ibeovski stav o nezavisnosti, litijaški, svetosavski stav o modernosti, i hipsterski, kriptoruralni odnos prema raznovrsnosti kao zajednici lišenoj svakoga jasnog vrednosnog karaktera. Odluka o podeli BiH moguća je samo s konkretnom podrškom Beograda i Moskve. Zapad se suočava sa stanjem u nacionalnim i političkim odnosima BiH koje je teško vratiti na dejtonska, ili neka druga integrativna polazišta. Odnos međunarodnih činilaca prema Crnoj Gori istovetan je bez obzira na posebnosti njenog statusa, koji podrazumeva nezavisnost, modernost i raznovrsnost. Crnu Goru nije moguće podeliti kao BiH ili Ukrajinu. Crna Gora će se dezintegrisati anšlusom, pripajanjem Srbiji, tako da njena najveća nacionalna zajednica ostane i bez prošlosti i bez budućnosti, tako da plati tu stravičnu cenu svoje tolerancije i otvorenosti. Ali to ne bi bila jedino ishodište u narednom poglavlju naše zajedničke nesreće.

 

 

Brisanje nezavisnosti Crne Gore, koje je dobilo prvo ubrzanje u toku litija, a drugo u toku prve godine mandata aktuelne vlasti, biće negacija svake moderne ideje. Brisanje nezavisnosti Crne Gore biće odustajanje od svake potrebe da jugoslovenski narodi nastupaju u skladu sa zajedničkim, sličnim, ili istovetnim interesima ili osećanjima, porivima koji su stvarni u onom smislu u kojem su stvarne i administracije kojima pripadaju, a sve manje im veruju.

 

 

Retorikom snaga koje uništavaju nezavisnost, modernost i raznovrsnost Crne Gore brisanje Crnogorstva biće brisanje Srpstva. Naše odnose nisu definisali, istorijski, Karađorđevići i Petrovići, pa Miloševići i Bulatovići. Naši odnosi definisani su dubokim moralnim porukama Mojkovačke bitke i jugoslovenske federacije. One nisu istorijske, one su iskustvo, okosnica za budućnost. Ruska agentura nas je uvukla u Prvi svetski rat. Ruska agentura nas je uvukla u komunizam i privremenu izolaciju. Ruska agentura naložila da čuvamo komunizam rasturajući jugoslovensku federaciju, jer je nezavisna, moderna i raznovrsna, a mogla da bude i evropska. Ruska agentura je naložila brisanje nezavisnosti Crne Gore kako bi se izbrisala nezavisnost Srbije. Jedini Srbi koji su se u modernom vremenu iselili, i kao takvi nestali, završili su u Novorusiji i boljševičkoj agenturi, ili ibeovskom stanju svesti. Ako je nekome i dalje važno, nacionalne kulture će se razvijati samo u prostoru evropskih sloboda. Sa one strane evropskih granica su samo tužne skupine ljudskih senki koje se dave u blatu neslobode, tiranije i nejednakosti.

 

 

Crna Gora, njene službe, javnost, institucije, dugo su tolerisali prisustvo i aktivnosti beogradske i moskovske agenture. Vučić je nasledio u tom smislu solidne osnove koje je postavio njegov prethodnik. Od uspostavljanja aktuelne vlade, anšlus, pripajanje ne srpskom nego putinovskom svetu, odvija se u fazama državnih udara, kad vlast preuzima nove poluge nelegalnog ili nelegitimnog uticaja. Izbori u Nikšiću, desant na Cetinje, Vladina opstrukcija Podgorice, i aktivnosti šefa tajne službe (mafijaškog advokata kriminalnog klana bliskog Vučiću i njegovom okruženju), udari su na na nezavisnost države i pojedinačnih institucija, na moderni, evropski opredeljen karakter zajednice, i na raznovrsnost kultura i karaktera. Premijer je najodgovorniji. U njegovom opredeljenju je jedno gotovo ontološko zlo, prožeto postraumatskom korupcijom i porodičnom otimačinom.

 

 

Ključnu ulogu dobila su ministarstva kojima rukovode naizgled prosvećene ličnosti, finansija, ekonomije i odbrane. Štaviše je kulturna politika, smeštena u litijaški kontekst, zvanično spuštena na razinu groteskne sprdnje, tu su važni poslovi već obavljeni, spremni su, u stroju, mediji, univerziteti, osnovno obrazovanje. Prioritet je srušiti evropsko opredeljenje i ekonomsku nezavisnost, a bezbednost izvući iz NATO okvira i pridružiti je vučićevsko-putinovskoj agenturi. Vlast je, posredstvom mafijaških medija, uspostavila i saradnju sa opozicijom Vučiću, ako je opozicija uopšte opozicija, ili ako je opozicija vučićevskoj ideji.

 

(Gradski.me)

(17)

PROFESOR NIKOLA SAMARDŽIĆ: “Jedinstvo BiH bilo bi više moguće da je cijela bivša Jugoslavija integrisana u EU. Ovako se države članice EU utjeruju u ruski svijet…”

| Skandal, Slider, Vijesti |
About The Author
-