Vlade Srbije i Crne Gore su posredno, ali jasno i neupitno, odgovorne, politički i krivično, za ljudske žrtve i razaranja, a nije banalno podsetiti, da je spoljna politika odraz unutrašnje. Ovo nije podela na Srbe i Crnogorce, podela na ove ili one, ovo je podela za budućnost sveta koja će se voditi svuda…
Piše: Nikola SAMARDŽIĆ
Crna Gora bila je poligon Putinove invazije na Ukrajinu. Svi incidenti koji su vodili narušavanju njenog evropskog puta bili su koordinisane akcije u kojima je Srbija imala, najmanje, ulogu Belorusije. Od 2016. okupacija Crne Gore odvijala se uz saglasnost zapadnih ambasada i misije EU. Zapadni svet bio je u zoni uticaja neprijateljske agenture, Tramp, Džonson, Mogerini, pa Borel, vodili politiku ustupaka kremaljskom manijaku.
To vreme je prošlo.
Ali u promeni, koja je nastupila, nema mesta za optimizam dok nestaju životi a Ukrajina podvodi totalnom uništenju jer je, u protekle dve decenije, pokušavala da bude evropska i demokratska.
Putin je u međuvremenu uništio Čečeniju i Siriju, potčinio Gruziju i Jermeniju, anektirao Krim i istočnu Ukrajinu, i uspostavio zone zamrznutih ili tinjajućih sukoba od Kavkaza do Kosova i Crne Gore. Regrutovao ekstremne desničare i levičare koji učestvuju na evropskim izborima, i podrivaju pravo svih na slobodu, demokratiju, bezbednost i javno zdravlje.
Ukrajina je dva puta, 2005. i 2014, uspela da smeni kleptokratske, autokratske lidere koji su, uz Putinovu podršku, pokušavali da pokradu izbore. Rusija je 2014. odgovorila formalnom aneksijom Krima i faktičkom aneksijom istočnog dela Ukrajine.
Ukrajina je 2019. glasala i protiv putinovskog i protiv sopstvenog establišmenta, kad je predsednik postao Volodimir Zelenski, potpuni autsajder, jevrejski glumac rođen u istočnoj Ukrajini bez političkog iskustva. Ukrajina, međutim, u vizuri briselskih birokrata, a naročito beskrajne vlasti Angele Merkel, nije ispunila formalne standarde kako bi postala članica EU, niti je NATO imao odlučnosti, hrabrosti i snage da je uključi u svoj bezbednosni okvir. Tako je prepuštena Putinovoj invaziji.
EU se kilavi na Zapadnom Balkanu već dvadeset godina ne uspevajući da ostvari svoje obećanje o integraciji. Politika je nekad, i često, izbor između prioriteta. Stav nemačke politike, iz onoga vremena, da Turskoj nije mesto u Evropi, gde kulturno ne pripada, izazvao je lančanu reakciju cinizma, koji se odnosio i na bivšu Jugoslaviju.
Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, postupno su isporučene neprijateljskim agenturama, a da Evropa time nije postala bogatija, srećnija, uspešnija. Postale su bliže Putinu, koji je pre invazije na Rusiju radio na razaranju javnosti, finansijskih institucija, nekad i zdravog razuma, u centrtalama zapadnog sveta, Berlinu, Parizu, Londonu, Vašingtonu. Zagadio je svet teorijama zavera, relativizacijama, botovima i ludacima. Ostatak neintegrisane Jugoslavije okuplja manje stanovnika od polovine Ukrajine, iz koje kreću kolone izbeglica, a strepelo se, da će bivši Jugosloveni navaliti na evropska, naročito nemačka radna mesta i socijalne službe kao divlje horde, da bi divlje horde krenule na Ukrajinu, i nejasno je gde će se i kad zaustaviti.
Politika nije samo izbor između prioriteta, politika je i smisao podela. Nove podele prete i Crnoj Gori, koja se suočava sa svojom sovjetskom traumom iz prošlosti, s nasleđem rusofilije, i razarajućim dejstvom kvislinške vlade koja još uvek upravlja u tehničkom kapacitetu.
Predsednik Đukanović osudio je agresiju verovatno svestan svih posledica po sebe samog, jer mu svilen gajtan spremaju i Istok i Zapad, dok su takvi, a rezultati istočne i zapadne politike su očigledni u Ukrajini, ako u Crnoj Gori navodno nisu jasni. Srbija, Crna Gora i Belorusija jedine su evropske vlade koje podržavaju rusku agresiju na Ukrajinu.
Vlade Srbije i Crne Gore su posredno, ali jasno i neupitno, odgovorne, politički i krivično, za ljudske žrtve i razaranja, a nije banalno podsetiti, da je spoljna politika odraz unutrašnje. Ovo nije podela na Srbe i Crnogorce, podela na ove ili one, ovo je podela za budućnost sveta koja će se voditi svuda, u svakoj sredini, i najmanjoj, i naizgled nevažnoj, nevidljvoj, naročito tamo gde su događaji upozoravali, upravo modelom podela koje je Putin nametnuo Ukrajini, da će se invazija dogoditi.
Pretnja sankcijama nije navela Putina da ustukne, ali su sankcije jedino razumno sredstvo odvraćanja, samo da budu potpunije, i da se odnose na sve njegove globalne saveznike. I ove među nama. I da, vreme je za podele.
(Gradski.me)
(21)