On je ocijenio da je moguće da se trenutna politička kriza u zemlji nastavi, čak, do opštih izbora koji bi trebalo da se održe u oktobru 2026. godine, iako je trenutno situacija takva da bi u bilo kojoj drugoj državi tražila prijevremene izbore.

 

 

 

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH imaju interes da Bosna i Hercegovina bude nestabilna, da bi ona po njima “imala smisla”, rekao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) predavač na Fakultetu političkih nauka u Beču, Vedran Džihić.

 

 

On je ocijenio da je moguće da se trenutna politička kriza u zemlji nastavi, čak, do opštih izbora koji bi trebalo da se održe u oktobru 2026. godine, iako je trenutno situacija takva da bi u bilo kojoj drugoj državi tražila prijevremene izbore.

 

 

Koalicija na nivou Bosne i Hercegovine je trenutno u krizi, obzirom da su stranke “Trojke” odlučile da raskinu koalicioni ugovor sa SNSD-om, strankom Milorada Dodika, proruski orijentisanog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska (RS).

 

 

Ističe da je zemlji trenutno potrebna dramatična promjena da bi napredovala na svom evropskom putu, te da u narednom periodu Evropa, možda, neće toliko obraćati pažnju na dešavanja u BiH, obzirom da je zaokupljena svojim problemima.

 

 

Takođe, ocjenjuje da će Dodik nastaviti sa svojim secesionističkim naporima, te da BiH trenutno nije visoko na listi prioriteta nove američke administracije u Vašingtonu.

 

 

‘Prolongiranje agonije’ u BiH

 

 

RSE: Bosna i Hercegovina je trenutno u političkoj krizi. Državna koalicija je praktično u raspadu, Trojka tvrdi da više neće sa SNSD-om, državni ministar bezbjednosti je iz pritvora podnio ostavku, ali sjednice Savjeta ministara BiH se zakazuju. Da li Vi vidite izlaz iz ove situacije, i da li on uopšte postoji u kratkom roku?

 

 

Vedran Džihić: Ja mislim da bi u nekoj drugoj državi sa malo posloženijim i odgovornijim političkim sistemom, ovo bio svakako povod za prijevremene izbore.

 

 

Pošto se ovdje ne nazire jasan konsenzus, ja ne vidim niko od “Trojke” ima jasnu ideju kako da se do kraja kompletira ta tzv. rekonstrukcija. Vidim još ovu jaku osovinu između SNSD-a i HDZ-a, koja je potvrđena i ovim zadnjim razgovorom između Dodika i Čovića.

 

 

Vidim da u opoziciji u RS-u postoje ambicije da se uključe jače na državnom nivou, ali sve u svemu ne vidim iza toga jasan sistem i jasan izlaz iz cijele krize, koja manje-više nije sada neka eksplozivna kriza, pošto toliko dugo već traje, i pošto je i sama saradnja ove koalicije od samog početka do danas bila obilježena u principu i animozitetima, i prebacivanjima, i nerazumijevanjima, i de facto nije dovodila da nikakvog rezultata, pogotovo kad se tiče konkretnog i realnog pristupa procesu evropske integracije.

 

 

Tako da bi najnormalnija konsekvenca u nekom normalnom kontekstu bila prijevremeni izbori, ali čini mi se i bojim se da će u našem bh. kontekstu, rezultat svega ovoga biti samo prolongiranje agonije i gubljenje šansi koje nam se nude na putu, na teorijskom putu ka evropskoj integraciji.

 

 

RSE: Istovremeno, SNSD i HDZ tvrde da zajedno nastupaju, Stranka demokratske akcije (SDA) razmišlja kako da formira vlast, a da se opet ne prikloni Miloradu Dodiku kojeg optužuju za secesiju, opozicija u RS-u se nudi partnerima iz drugog entiteta, pod nezvaničnim sloganom ‘makar nismo Dodik’, manje stranke iz Federacije BiH vjerovatno čekaju najbolju ponudu. Da li će neko formirati vlast, ili je moguće da će biti neka vrsta tehničkog Savjeta ministara sve do oktobra 2026. i novih izbora?

 

 

Džihić: Ako ova osovina između Dodika i Čovića bude onakva kako je oni označuju, kao dovoljno stabilna, mislim da je najizglednije da se status quo koji imamo, uz neke male i sitne promjene prolongira i da dođemo do tehničkog saziva vlade uz neke sitnije promjene, koji onda, zaista, može trajati do sljedećih izbora.

 

 

U ovom momentu, kad sve pogledamo, manje stranke u Federaciji, stranke Trojke, opoziciju u RS-u, tu je tolika količina različitih ideja, mišljenja, zamišljanja, možda, čak, i imaginacije, sanjarenja o tome kako bi oni to učinili, da nigdje ne vidim zajednički imenitelj.

 

 

Ne vidim zajedničku snagu koja sve to može da posloži, da neko u svim tim drugim koordinacijama, može zaista u ovom momentu da ponudi HDZ-u nešto više od onoga što mu može Dodik ponuditi. Imamo tu jedan drugi fenomen, koji je meni veoma važan u svemu tome.

 

 

Ja mislim da SNSD pogotovo, a i HDZ velikim dijelom, imaju interes da Bosna bude nestabilna, da se BiH, njen politički sistem, institucije, pokažu kao nestabilne, nefunkcionalne, neproduktivne, da bi na taj način poslali poruku da ovakva BiH mora da se rekonstruira u njihovom smislu. Šta god taj njihov smisao bio, da li je to dalja etno-teritorijalizacija ili je to iz Dodikove perspektive secesija, itd.

 

 

Imamo taj paradoksalni fenomen, da one snage koje doprinose destabiliziranju političkog sistema, tu činjenicu destabilizacije koju su oni proizveli koriste kao argument zašto BiH ne postoji i ne treba da postoji na funkcionalan način.

 

 

Dok god imamo tu osobinu, mislim da je onda u ovom kontekstu najvjerojatnije da neke masovne, supstancijalne rekonstrukcije u ovom momentu neće biti, i da ćemo vidjeti neki tehnički mandat uz neke promjene.

 

 

BiH kao ‘najgori učenik u razredu’

 

 

RSE: Dok traju razmirice u Savjetu ministara, evropski zakoni koje BiH treba da usvoji su na čekanju. Niko trenutno nema definitivnu većinu u Predstavničkom domu, dok u Domu naroda, SNSD i HDZ mogu da bojkotuju sjednice, koje odsustvom delegata jedne od te dvije partije neće moći da se održavaju zbog nedostatka kvoruma. Šta ovo znači za evropski put zemlje?

 

Džihić: Pa, ja mislim da je ovo, zaista, kao u “Čekajući Godoa”, situacija koju smo svi zajedno na političkoj sceni u društvu BiH toliko puta već gledali, da smo se bukvalno svi zamorili i smorili od toga i više niko ništa ne očekuje.

 

 

Konkretno u ovom momentu, sve druge zemlje u regiji su ispunile uslove za paket pomoći, BiH nije, opet smo najgori učenik u cijelom razredu, opet smo “crna ovca” i ja, zaista, ne vidim da u ovom momentu postoji ikakva ambicija u tim politikantskim igricama.

 

 

Ko će, šta će, opozicija, pozicija, Dom naroda, ne znam ni ja, da postoji, zaista, odriješenost političkih aktera da poguraju tu evropsku priču.

 

 

Imam, čak, ponekad osjećaj da je to otpisano, pogotovo imajući u vidu da Evropska unija (EU) sad ima mnoštvo drugih problema, Njemačka ide u izbore, nema tu nekog posebnog fokusa uopšte od strane Evropske komisije, od strane Evrope, na ono što se događa u BiH i onda tu ostaje taj prostor gdje se može loviti u mutnom, što se na kraju obija o leđa građana.

 

 

Ali, to zaista nije ništa novo, to je priča koju već vidimo zadnjih par godina i onaj moment kad smo dobili zeleno svjetlo za početak pregovora, znali smo svi da je to bio politički poklon EU koji je došao u jednom delikatnom geopolitičkom momentu, i koji je više rezultat loše savjesti Evrope zbog Ukrajine, Moldavije, itd.

 

 

Jedino što mogu da vidim – može čovjek da se nada, da će doći do nekog kompromisa, ali, zaista, sa ovakvim načinom političkog previranja, politikanstva, sitnih interesa na političkoj sceni pojedinih političkih stranaka, mislim da bi BiH mogla i sljedećih 100 godina, ili bar 99 godina da čeka još uvijek da ispuni neke određene uslove.

 

 

Nama, za evropski put, trebala bi neka signifikantna dramatična promjena paradigme na političkoj sceni, prizivamo je, neki analitičari i kritičari govore da je to potrebno, već bukvalno i sami sebi su dosadni, ali ja je u ovom momentu ne vidim.

 

 

Tako da ostajemo, u principu, kao najgori učenik u razredu, daleko iza svih drugih.

 

 

Opširnije na portalu  RSE.

(105)

PROFESOR VEDRAN DŽIHIĆ PRAVO U METU: “SNSD i HDZ imaju interes da država bude nestabilna”