ŠAMAR "ŠAMPIONU EVROPSKIH INTEGRACIJA" I ZVANIČNOM ZAGREBU: Zašto poruka predsjednice Evropske komisije Poljskoj ima dugoročni značaj za Bosnu i Hercegovinu? — Sarajevograd.org

Izjava Ursule von der Leyen ima i svoj kontekst koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, posebno ako se uzme u obzir kako se evropske norme i standardi, povremeno pogrešno interpretiraju zbog različitih političkih ciljeva i ambicija, kao što to veoma često čini HDZ BiH i njegova nevladina organizacija HNS, ali i neki njihovi pridruženi igrači.

Današnja izjava predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, koja je izrazila zabrinutost zbog odluke poljskog Ustavnog suda da ta zemlja ne mora da poštuje odredbe zakona Evropske unije ako one nisu u skladu sa njenim ustavom i naglasila da zakoni Unije imaju primat nad zakonima država članica Evropske unije, pokazuje koliki stepen važnosti ima usklađenost zakona zemalja članica sa zakonima Evropske unije.

Ova izjava ima i svoj kontekst koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, posebno ako se uzme u obzir kako se evropske norme i standardi, povremeno pogrešno interpretiraju zbog različitih političkih ciljeva i ambicija, kao što to veoma često čini HDZ BiH i njegova nevladina organizacija HNS, ali i neki njihovi pridruženi igrači.

Pojašnjenje ovoga stava Ursule von der Leyen je veoma jednostavno – članstvo u Evropskoj uniji stičete potpisom sporazuma, koji ima karakter multilateralnog sporazuma, koji prolazi ratifikaciju u svim zemljama članicama, kao što mora proći ratifikaciju i u zemlji kandidatu za EU članstvo. Kada se obavi takva ratifikacija, onda je zemlja kandidat prihvatanjem tog međunarodnog sporazuma preuzela na sebe i izvršavanje obaveza koje iz njega proizlaze, a među njima je i svakako i ta da domaći zakoni moraju biti u potpunoj saglasnosti sa normama i standardima Evropske unije.

Tako mora biti u svim zemljama članicama EU, dok zemlje aspiranti i kandidati za članstvo moraju svoje zakonodavstvo, počev od ustava pa do svih drugih zakona, uskladiti sa europskom pravnom stečevinom i na taj način postati validan kandidat za potpisivanje međunarodnog sporazuma kojim se pridružujete Evropskoj uniji.

Ista situacija čeka Bosnu i Hercegovinu, koju čeka ispunjavanje 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, kao prvi temeljni korak za nastavak daljeg procesa usklađivanja domaćih propisa sa evropskim normama i standardima. Jedan od važnijih elemenata, koji se nalazi kao ključni prioritet broj jedan u Mišljenju Evropske komisije jeste reforma izbornog zakonodavstva (što traži i reformu Ustava BiH) kako bi se ono dovelo u nivo evropskih standarda.

To u prvom koraku znači implementaciju svih pet presuda Evropskog suda za ljudska prava, u kojima je utvrđeno postojanje sistemske diskriminacije u Ustavu Bosne i Hercegovine, a nakon toga i reforma Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, kako bi se i taj propis uskladio sa evropskim normama i standardima.

Nije moguće, niti će ikada biti moguće da Evropska unija radi specifičnosti neke zemlje, aspiranta za članstvo u Evropskoj uniji, “zažmiri na jedno oko” i dozvoli da u ustavu i izbornom zakonodavstvu te zemlje ostanu elementi koji nisu u skladu sa temeljnim vrijednostima Evropske unije, pretočenim u evropske pravne norme.

Kada se tako nešto sagleda, onda je sasvim jasno da to ne može značiti prihvatanje “legitimnog” predstavljanja “konstitutivnih naroda” kako to često govori HDZ BiH i njegove perjanice ili kako to govori HDZ Hrvatske kroz njihove političke aktere.

I upravo to nas dovodi do sljedećeg paradoksa. Zvaničnici Republike Hrvatske sada insistiraju u BiH na onim ustavnim i zakonodavnim rješenjima koji su u suprotnosti sa načelima Unije kojoj su pristupili i čija su civilizacijska dostignuća prihvatili i ugradili u svoj ustav. A ako bi, insistirajući na njima, blokirala pristupanje BiH Evropskoj uniji tada bi Hrvatska i zvanično ustala protiv evropske pravne stečevine.

Može se, dakle, reći kako u zabludi žive svi oni koji misle da ovakvu Bosnu i Hercegovinu, sa njenim ustavom i izbornim zakonodavstvom, može iko ozbiljan (izuzev Hrvatske) prihvatiti kao kandidata za Evropsku uniju. To naprosto nije moguće jer bi takva Bosna i Hercegovina postala crv razdora Evropske unije. Naime, ulaskom BiH u Evropsku uniju sa rješenjima kojima se pogoduje separatističkim političkim aspiracijama, značilo bi i odobravanje takvih aspiracija u državama Evropske unije, što bi uzdrmalo njenu unutarnju koheziju.

(SB)

(15)