Skoro svaka košulja na leđima, malo ispod kragne, ima “kukicu” koja se čini sasvim beskorisna. Baš niko je ne koristi za vešanje budući da košulje obično držimo na ofingerima, ili u najgorem slučaju na istoj takvoj “kukici” s unutrašnje strane košulje.
Čemu onda taj nepotrebni dodatak?
Radi se o “ostatku” koji se bez posebne svrhe zadržao do današnjih dana, ali u vreme kada je dospeo na košulje imao je važnu ulogu. Konkretnije, tri važne uloge: logično, ta je “kukica” služila za vešanje košulje u vreme kada vešalice nisu bile uobičajena pojava u svakom ormaru. Naročito je bila važna mornarima, ali i svima drugima, a kažu da se, obesite li je na taj način, košulja manje gužva i oštećuje nego kada je objesite na unutrašnju “kukicu”.
Prema nekim izvorima, “kukica” na leđima koristila se i u vreme kada su u trendu bili okovratnici koje je bilo moguće skidati, a ona je tada služila za pričvršćivanje marama, kravata i sličnih ukrasa.
Treća uloga je, međutim, najromantičnija. U vremenu pre društvenih mreža, uz pomoć “kukice” na košulji studenti su u SAD-u svima mogli da poruče da su u vezi, ili pak slobodni. Momci u vezi tada bi odrezali “kukicu”, a ponekad su je devojke i slobodnim momcima kidale kako bi im pokazale da im se sviđaju – što je neretko znalo dovesti i do paranja čitave košulje. Ova je praksa naročito bila popularna sedamdesetih godina.
Uprkos tome što je vremenom izgubila smisao, “kukica” se zadržala kao estetski detalj koji danas ima skoro svaka košulja.
Izvor: Dokazano.net
(432)