Članice NATO nemaju obavezu da uđu u rat ako neka strana sila napadne američku državu Havaje!

 

 

To se objašnjava činjenicom da se Havaji nalaze u Pacifiku i da nisu deo kontinentalnog dela SAD koji na svojim istočnim obalama dopire do severnog Atlantskog okeana.

 

 

Drugim rečima, ako bi strana sila napala bazu američke mornarice u Perl Harboru ili štab Indo-pacifičke komande, članice NATO ne bi bile pravno obavezne da učestvuju u odbrani Havaja!

 

 

– To je najčudnija stvar – kaže predsednik istraživačkog centra Pacific Forum u Honoluluu David Santoro.

 

 

Većina stanovnika Havaja prema njegovim rečima nema pojma da je njihova država tehnički udaljena od NATO.

 

 

– Ljudi imaju tendenciju da pretpostave da su Havaji

 

 

SPORAN ČLAN 6.

 

Izuzetak je preciziran u Vašingtonskom sporazumu, dokumentu kojim je formiran NATO 1949. godine, deceniju pre nego što su Havaji postali 50. američka država. Dok član 5. ugovora predviđa kolektivnu samoodbranu u slučaju vojnog napada na bilo koju državu članicu – član 6. ograničava geografski obim akcije!

 

 

– Smatra se da oružani napad na jednu ili više članica uključuje oružani napad na teritoriju bilo koje od članica u Evropi ili Severnoj Americi – navodi se u članu 6.

 

 

 

 

Takođe se kaže da sve ostrvske teritorije moraju biti u severnom Atlantiku i to severno od Rakove obratnice iliti Severnog povratnika.

 

 

Portparol američkog Stejt departmenta potvrdio je da Havaji nisu obuhvaćeni članom 5, ali je rekao da član 4, koji kaže da će se članovi konsultovati kad bilo koja članica budu ugrožena, treba da obuhvati svaku situaciju koja bi mogla da utiče na 50. američku državu. Portparol je takođe rekao da bilo kakav amandman ugovora koji uključuje Havaje verovatno neće postići konsenzus jer druge članice imaju teritorije izvan granica utvrđenih u članu 5.

 

 

NATO se recimo nije pridružio ratu Ujedinjenog Кraljevstva sa Argentinom 1982. godine nakon što su argentinske trupe izvršile invaziju na Foklandska ostrva u južnom Atlantiku.

 

 

ŠTA SA GUAMOM?

 

Neki stručnjaci kažu da su se vremena promenila u decenijama od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma i tvrde da bi današnja politička situacija u Indo-Pacifiku mogla zahtevati preispitivanje.

 

 

To je zato što bi američke vojne baze na Havajima mogle da igraju vitalnu ulogu kako u suprotstavljanju agresiji Severne Кoreje – tako i u podršci bilo kakvoj potencijalnoj odbrani Tajvana. Scenario ratnih igara iz 2022. koji je vodio Centar za novu američku bezbednost odigrao se tako što je Кina napala američka komandna i kontrolna postrojenja na Havajima u okviru svog rata da silom zauzme Tajvan.

 

 

 

 

Džon Hemings, viši direktor Indo-pacifičkog programa za spoljnu i bezbednosnu politiku na Pacifičkom forumu, kaže da isključenje Havaja iz NATO uklanja “element odvraćanja” kad je u pitanju mogućnost kineskog napada na Havaje.

 

 

 

 

– Izostavljanje Havaja daje Pekingu do znanja da evropske članice NATO potencijalno imaju “klauzule o bekstvu” kada je reč o odbrani američke teritorije u takvoj hipotetičkoj situaciji. Zašto ne bismo stavili na raspolaganje taj element odvraćanja? Zašto bismo to izostavili sa stola ako bi to zapravo zaustavilo invaziju na Tajvan – navodi Hemings.

 

 

Strateški značaj Havaja takođe ima dubok istorijski značaj za SAD.

 

 

– Ovde se dogodio Perl Harbor. Tu smo bili napadnuti i to nas je uvelo u Drugi svetski rat, a to je inače dovelo i do toga da pomognemo u oslobađanju Francuske. Za Amerikance postoji direktna veza između Havaja i našeg učešća u Drugom svetskom ratu i na kraju naše pomoći da doprinesemo pobedi nad Osovinom – navodi Hemings.

 

 

Stručnjak takođe iznosi argument da Guam, američka pacifička ostrvska teritorija oko 5.000 kilometara zapadnije od Havaja, bude uključen u NATO kišobran.

 

 

Ostrvo, koje je dugo bilo žarište severnokorejskog zveckanja sabljama, dom je vazdušne baze Andersen iz koje SAD mogu da lansiraju svoje bombardere preko Indo-Pacifika.

 

 

 

 

Hemings upoređuje isključenje Guama iz NATO sa načinom na koji su SAD napustile Кorejsko poluostrvo izvan linije koju su povukle preko Pacifika da bi odvratile Sovjetski Savez i Кinu od širenja komunizma januara pedesetih godina prošlog veka. Pet meseci nakon što je povučena takozvana Ačesonova linija počeo je Korejski rat.

 

 

– Protivnik se oseća ohrabrenim da izvede vojni sukob dok vi ionako završite u ratu – kaže Hemings.

 

 

Santoro takođe pominje da bi Guam trebalo da bude uključen pod okrilje NATO.

 

 

– Guam je strateški apsolutno važniji od Havaja – kaže Santoro.

 

 

“KOALICIJA VOLJNIH”

 

Drugi analitičari tvrde da bi u slučaju takvog hipotetičkog napada na Havaje ili Guam, duboke i trajne veze koje vezuju SAD i njihove demokratske saveznike, bile mnogo označajnije u donošenju odluka u zemljama nego što bi bila tehnička stvar u NATO ugovoru.

 

 

– Ako dođe do napada očekivao bih da SAD pokušaju da sastave koaliciju voljnih koja uključuje prvenstveno regionalne saveznike – kaže Luis Simon iz Istraživačkog centra za bezbednost na Briselskoj školi upravljanja u Belgiji.

 

 

Simon podseća na snažan i neposredan odgovor alijanse nakon napada 11. septembra – što je jedini put u istoriji da je NATO pokrenuo mehanizam kolektivne samoodbrane prema članu 5.

 

 

– Ali Vašington je zapravo izabrao da kanališe svoj odgovor kroz koaliciju voljnih, a ne preko komande NATO. Sumnjam da bismo videli sličnu reakciju u slučaju napada na Guam ili Havaje pri čemu SAD žele da zadrže punu vojnu kontrolu nad (odgovorom) i diplomatsku fleksibilnost – navodi Simon i kaže da ne vidi nikakvo pravo svetlo između članica NATO i njihove posvećenosti SAD i alijansi.

 

(Kurir.rs/CNN)

(186)

ŠOK U AMERICI! NATO NEMA OBAVEZU DA BRANI HAVAJE U SLUČAJU RATA?! Vojne baze prepuštene na MILOST I NEMILOST protivnicima