ŠVEĐANI NAPRAVILI HAOS U EVROPI: Ne krećite, evo zašto bi INVAZIJA na Rusiju bila vojna NOĆNA MORA

Švedski dnevni list Svenska Dagbladet (SvD), nedavno je ispitao koje je zemlje u svetu najteže napasti, na prvom mestu je Rusija. U radu se kaže da bi invazija na Rusiju postala “vojna noćna mora“ za strane oružane snage. Iako SvD nije definisao koji bi to neprijatelj bio, sumnje ukazuju na zemlje koje se prepliću sa Severnoatlanskim paktom (NATO).

Topografija regiona, distanca i vojna moć su neke od ključnih komponenti koje određuju odbrambene sposobnosti zemlje, objašnjava se u radu.

Na osnovu ovih odrednica, švedski list je rekao: “Ko god ima ideju o invaziji na Rusiju, mora biti spreman d se nosi sa svim vrstama terena.“

Invazivne oružane snage se moraju suočiti sa topografskom dezorijentacijom, jer bi se neprijatelj susreo sa izazovnim planinskim vencima, ogromnom količinom šuma, zamrznutih tundri, moćnim rečnim sistemima, i gustim šumama, upozorio je ovaj list, dodajući da bi nestabilnost temperatura – “sušna leta i hladne zime“ – mogla predstavljati podeškoće u naporima za mobilizaciju vojnika.

“A onda imamo i same Ruse koji su tokom hiljadu godina, učestvujući u velikim ratovima i gerilskim ratovima, stekli mnogo iskustva,“ navodi se u ovom radu.

Istorija Rusija počinje oko 882. godine kada je Kijevski Rus formirao prvu istočnoslovensku državu. Međutim, država je prestala da postoji posle nekoliko stotina godina. Savremenu Rusiju je formiralo Veliko vojvodstvo Moskve, što je postalo Rusko carstvo. Njihov tradicionalni datum početka je 1283. godina, sa vladavinom Danijela I, pod mongolskom vladavinom.

Od tada se Rusija bavila pravičnim odbrambenim ratovima. Ispod je lista invazija, koja ne uključuje revolucije, ratne agresije/ekspanzije, granične sukobe i koalicione ratove u kojima se Rusija borila. Važno je napomenuti da je vrlo mali broj okupatora ikada uspeo osvojiti Rusiju.

Državna zajednica Poljske i Litvanije i Transilvanija (1558-1582): U kasnim fazama Livonskog rata, dugog, zbunjujućeg i krvavog rata u kom se Rusija (pod Ivanom Groznim) borila sa Poljskom-Litvanijom i Transilvanijom, Rusija je bila napadnuta 1577. godine. Grad Pskov je bio bezuspešno opkoljen.

Krimski kanat (1570-1572): Krimsko tatarsko carstvo je napalo Rusiju, porazilo rusku vojsku, i uspelo da opkoli Moskvu i zapali mnogo toga do temelja, iako je invazija sama po sebi na kraju odbijena.

Državna zajednica Poljske i Litvanije (1605): Sukcesivni spor u Moskvi je podstakao Poljsku i Litvaniju da pruže podršku pretendujućem caru kako bi proširili kontrolu nad Rusijom. Njihova invazija, uz pomoć savezničkih plemićkih i kozačkih snaga, uspela je da stigne do Moskve i instalira “Lažnog Dimitrija I“ kao cara. Poljska je uspela da zadrži svog lutkarskog cara čitavih deset meseci, sve dok ga pobuna nije izbacila iz Moskve.

Švedsko carstvo (1610-1617): Iskoristivši političku nestabilnost, krallj Gustaf Adolf Švedski je pokušao da instalira svog brata kao cara. Iako je bio neuspešan u tome, Švedska je zauzela Novgorod i prekinula ruski pristup Baltiku tokom gotovo jednog veka.

Švedsko carstvo (1708-1709): Pod Čarlsom XII, Švedska je napala Rusiju u sklopu Velikog severnog rata. Taktika spaljene zemlje, posebno oštra zima, i Bitka kod Poltave, izazvali su potpuno uništenje švedske vojske.

Francusko carstvo (1812): Napoleon Bonaparte je napao Rusiju. Dok je zauzimao Moskvu, ruska zima, taktika spaljene zemlje, kozački napadi, i Borodinska bitka su srezale Napoleonovu vojsku na gotovo ništavnu, poražavajući Francuze.

Japansko carstvo (1904-1905): Od 1904. godine, carska japanska mornarica je opkolila luku Artur tokom rusko-japanskog rata. Nakon uništenja ruske mornarice, Japan je pokrenuo kopnenu invaziju na rusku teritoriju, što je kulminiralo u bici ko Mukdena. Međutim, mesto ovog događaja na ovoj listi je upitno jer sama Rusija nije bila napadnuta, a sve borbe su se odigrale u Mandžuriji koja je bila pod kontrolom Rusije i Koreje.

Nemačko carstvo i Austro-Ugarska (1914-1917): Tokom Prvog svetskog rata, nemačke i ausrijske snage su načinile ogromne teritorijalne uspehe na ruskoj teritoriji, preteći čak i Sankt Peterburgu (Petrogradu) do kraja rata. Ruska revolucija i rast SSSR-a su okončali rusko učešće u ratu. Brest-litovski mir je Rusiju načinio nedvosmislenim gubitnikom, prisiljavajući je da odustane od velikog dela teritorije.

Nacistička Nemačka (1941-1945): Operacija Barbarosa je bila Hitlerova velika šema da istrebi Jevreje, Slovene i Boljševike kroz potpuno osvajaje Sovjetskog Saveza. Istočni front Drugog svetskog rata je bio najkrvaviji i najtraumatičniji rat koji se ikada vodio na ruskom tlu, iako je to dovelo do poraza napadača.

Zaključke koje je doneo SvD podržavaju više stotina godina ruske istorije, jer ova zemlja “nikada nije bila osvojena još od stvaranja centralizovane države u Rusiji početkom 15. veka.

Što se tiče 29 nezavisnih zemalja članica NATO-a koje se pripremaju za rat sa Rusijom, Šveđani postavljaju jedno jednostavno pitanje: Da li NATO može izvući pobedu uprkos ruskoj hiljadugodišnjoj istoriji sprečavanja invazija?

Webtribune.rs

(1394)