Trik star 350 godina: Evo kako da neko promijeni mišljenje

Filozof iz 17. veka Blez Paskal poznat je po teoriji koja se naziva “Paskalova opklada”, a koja jednostavnim nizom tvrdnji dokazuje da bog postoji. Osim filozofske misli, Paskal je zapisivao i druga svoja zapažanja, pa je tako ostavio savjet star 350 godina koji sada psiholozi primjenjuju. Kako nekome promijeniti mišljenje?

Ovo je Paskal zapisao vekovima pre nego što je psihologija postala nauka, i mnogo pre nego što je razvijena grana koja se bavi “teorijom ubeđivanja”, piše “N1“.

Paskal je zapisao sledeće:

“Ako želimo da pokažemo nekome da greši, najpre moramo da se postavimo na njegovu tačku gledišta. Odatle možemo videti šta je tačno u onome što tvrdi, ali i ukazati mu gde greši. Tako, on će biti zadovoljan zato što ne oseća da je pogrešio, nego da samo nije sagledao sve strane problema. Niko neće biti uvređen ako ne može da sagleda sve dimenzije, ali niko ne voli da nije u pravu”, napisao je Paskal.

Dodao je još da je ljude mnogo lakše ubediti sa razlozima do kojih oni sami dođu, nego da im namećete sopstveno mišljenje.

Da se malo pojednostavi, Paskal je hteo da kaže da je lakše da nekome promenite mišljenje o nekoj temi tako što ćete priznati da je on delimično u pravu, i potom mu dopustiti da sam shvati gde je pogrešio i to promeni.

Artur Markman, profesor psihologije sa Univerziteta Ostin u Teksasu kaže da je ta 350 godina stara ideja u sedištu “teorije ubeđivanja”.

“U ljudskoj prirodi je da ako nekome kažete da nije u pravu, on će još jače da se drži svog stava. Sa druge strane, ali ga najpre pohvalite za način razmišljanja, a potom usputno pomenete par stvari koje je propustio, to će pre dovesti do umekšavanja ili promene stava suprotne strane”, kaže Markman.

Dodaje da je Paskal izneo sjajnu ideju koja se svodi na to da ne treba da se suprotsavite nekom sa idejom da vi znate “apsolutnu istinu”, zato što će tako ljudi pre da stanu u odbranu svog mišljenja.

Ukratko, moderna nauka nije zahvalna Paskalu samo na mislima iz oblasti filozofije, matematike i fizike, već i idejama koja se sada nalaze u srži moderne psihologije.

(78)