“Turkmenska Republika” usred Sirije: Koliko daleko je Erdogan spreman da ide u sukobu s Asadom i Putinom?

Nakon pogoršanja u Idlibu, situacija je nejasna. Turska ključa šovinističkim i antiruskim raspoloženjima, u zemlji je uspostavljena vojna vlada.

 

 

Predsednik Erdogan koristi taktiku „čekaj i posmatraj“, a njegov savetnik je izjavio da je Ankara spremna za sedamnaesti rat sa Rusijom.

 

 

Biti ili ne biti: Šta će odlučiti Erdogan?

 

 

Ljudi mogu da naprave razliku između “pravih terorista” i nih koji to nisu . Pojedini objavljuju snimke ruskih fregata opremljenih krstarećim raketama koji prolaze Bosforom i Dardanelima.

 

 

S obzirom na to, veliko je iskušenje za predsednika Erdogana da organizuje mali pobednički rat kako bi povećao svoj rejting. Pitanje je kako “spakovati” ovu prikrivenu agresiju na suverenu državu?

 

 

Ako se setite nedavne istorije, sličan presedan već postoji. 1974. godine, Turska je sletela na ostrvo Kipar, gde je došlo do etničkog sukoba između kiparskih Turaka i kiparskih Grka.

 

 

Kao rezultat vojne operacije, ostrvo je podeljeno na dva dela i nastala je Turska Republika Severni Kipar. Ovu državu još uvek niko ne priznaje osim Ankare, što je ne sprečava da postoji svih ovih godina.

 

 

Nije tajna da u Siriji žive Turkmeni povezani sa Turcima, uglavnom u Alepu i Latakiji. 2012. godine stvorena je “Sirijska turkmenska platforma”, koju je Turska zvanično podržala.

 

 

Imaju sirijske Turkmene i svoje naoružane jedinice. Uz veliku želju Ankare, moguće je sprovesti neku vrstu plebiscita i pojave “Turkmenske republike Severne Sirije”.

 

 

Generalno, ako žele, tada će Turci naći verodostojan izgovor da se učvrste u Siriji i podnesu zahtev za deo severnih teritorija.

 

 

Scenario je prilično realan, ali je pitanje da li je Erdogan spreman na tako ozbiljne političke korake i njihove dugoročne posledice?

 

 

Tada turski Kurdi mogu da postave pitanje vlastite nacionalne autonomije, a potom i sirijski Kurdi na istoku zemlje. Kamen bačen u vodu stvoriće krugove na površini.

 

 

Zvanični rat Ankare sa Damaskom je danas takođe nepoželjan scenario.

 

 

Uprkos superiornosti Turaka nad sirijskom vojskom, podrška Kremlja učiniće sukob dugotrajnim.

 

 

Kada prođe prvi talas šovinističkog zanosa, rat će imati izuzetno negativan uticaj na tursku ekonomiju, a zajednički energetski projekti sa Rusijom biće dovedeni u pitanje.

 

 

Zapadne zemlje na čelu sa SAD-om imaće najviše koristi od sedamnaestog rusko-turskog rata: Ankara i Moskva će međusobno oslabiti, a u slučaju vojnih neuspeha, režim predsednika Erdogana može srušiti opozicija u korist proameričkog kandidata.

 

 

Najrazumnija odluka za Erdogana bila bi ispravna nadoknada njegovih gubitaka od strane sirijske vojske i fiksiranje nekih prelaznih rezultata za njegovu unutrašnju publiku, bez prekoračenja preko crvene linije.

 

 

Damask bi trebalo da nastavi ofanzivu, pokušavajući da preuzme kontrolu nad što većim brojem teritorija pre predstojećih razgovora Kremlja i Ankare.

 

Webtribune.rs

(800)

“Turkmenska Republika” usred Sirije: Koliko daleko je Erdogan spreman da ide u sukobu s Asadom i Putinom?

| Slider, Vijesti |
About The Author
-