"VUČIĆA NI ROĐENA MAJKA NE VOLI": Dekanesa iz Niša, koja je napadnuta nožem, govorila o užasu koji je preživjela — Sarajevograd.org

Dekanesa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu prof. dr Natalija Jovanović, koju je nepoznata žena jučer napala nožem, otpuštena je iz bolnice istog dana, oporavlja se kod kuće, a za Nova.rs kaže da je bijesna kao nikad do sada, da će tužiti državu, a da narod, poslije ovoga, treba da zahtijeva samo jedno, a to je da Aleksandar Vučić izgubi legitimitet na bilo koju javnu funkciju.

Nakon napada koji se dogodio jučer ujutro na protestu ispred Pravnog fakulteta u Nišu, dekanesa Jovanović odmah je zbrinuta u Urgentnom centru UKC Niš, a na njenu odgovornost sinoć je otpuštena kući.

“Bolje sam, ali ne mogu ništa da radim desnom rukom, teško mi je da se istuširam, trebaće mi par dana da se naviknem, a tek za 10 dana mi skidaju konce. Nisam spavala, pojavljuju mi se slike noža neprekidno ispred očiju. Strah je i dalje prisutan, ali neće me pokolebati. Nisam htela da ostajem u bolnici, samo sam želela da dođem kući i budem sa porodicom. Moj unuk od 10 godina je plakao juče ceo dan, a jutros nije otišao u školu jer je dete u šoku i preplašen je. Nikad do sada nisam bila ovako besna i rešena da se borim protiv onih koji su do ovoga doveli“, kaže profesorica Natalija Jovanović.

Iako je insistirala da izađe iz bolnice, još se nije oporavila, jer je teška trauma i dalje prisutna.

“Imam patološki strah od krvi, čim vidim veliku količinu krvi osećam nesvesticu. A juče mi se, eto dogodilo, da je iz moje ruke šikljala krv, za koju sam mislila da je nikad neće zaustaviti. Žena koja me je ubola, pogodila je neki krvni sud, na sreću je promašila tetivu. Nikad ranije tu osobu nisam videla. Njena ćerka ili unuka, kako sam shvatila, dolazi na proteste, a ova žena, napadač, je kako su mi preneli ljudi, oblepila celu kuću sa slikama Dodika i Vučića. To je sigurno osoba koja prati medije na kojima govore režimski političari i predsednik, i ovakvo ponašanje je posledica. Proteklih dana nisam slušala Vučića, ignorišem ga. Međutim, tek juče sam čula šta je on zapravo sve govorio o meni na televizijama kojima treba oduzeti frekvenciju. Prošla me je jeza od pomisli šta je moglo da mi se desi, dobro sam i prošla“, priča profesorica.

Ona objašnjava šta je najvjerovatniji razlog za Vučićevo istupanje u medijima i govor protiv nje i njene porodice.

“Moj muž ga je tužio na 85 strana zbog klevete, a pre nekoliko dana nam je stiglo obaveštenje da je suđenje zakazano za 30. april u Nišu. Vučić je verovatno zbog toga dodatno poludeo. Svi smo mislili da će sud odbaciti tužbu, ali ovo sad daje nadu u to da su se i niške sudije podigle, što predsednik ne može da podnese. Sad će morati da dođe na suđenje, nema izbora. On sistematski targetira našu porodicu već godinu dana, a intenzivno to radi od kako sam podržla proteste. Ne razumem zašto ne objasni kako sam ja to kriminalac, neka konkretizuje priču, kad je već pominje. Na kraju, kako bih ja mogla da budem dekanka devet godina, sa takvim optužbama. Da sam napravila saobraćajni prekršaj ne bih mogla da vodim fakultet, a ne da sam ozbiljan kriminalac za kakvog me optužuje. Nego se ganja sa epitetima kao neka baba na pijaci, a ništa konkretno ne kaže“.

Nakon jučerašnjeg napada na dekanku, nekoliko advokata javilo joj se da pruži stručnu pomoć i odbranu.

“Javilo mi se mnogo advokata, koji hoće da pomognu. Moja ideja je da tužim državu, jer mene nije ubola ta žena, nego direktno Aleksandar Vučić. On više nema legitimitet da bude predsednik, niti da se bavi javnom funkcijom. Tužilac će za ovaj napad morati da reaguje i po službenoj dužnosti. Trebalo ga je napad tretirati kao pokušaj ubistva, a oni su ga okarakterisali kao nasilničko ponašanje na javnom skupu“.

Opisuje kako je izgledao napad: “Ta žena je mene bukvalno, sa namerom, čekala da naiđem. Kad sam se pojavila na skupu gađala me je punom konzervom, koja je pala pored mojih nogu. Slučajno sam bila u grupi ljudi koji su se kretali zajedno sa mnom, među njima je bilo i muškaraca, koji su je, na sreću kasnije obuzdali i oteli joj nož. Ona je meni prethodno otela telefon i bacila ga o zemlju. Kada sam se sagla da ga podignem, izvukla je nož, koji nisam ni videla, i ubola me u ruku, a mogla me je ubosti i u vrat. Mislila sam da je strujni udar, takav je bio osećaj. Imam patološki strah od krvi, koja je počela da šiklja iz ruke i deluje kao da neće stati. Marama mi je bila potpuno krvava.

Dobila sam podršku od beogradskog i novosadskog kolegijuma dekana i iz rektorata, kao i od kolega iz inostranstva. To mi mnogo znači, jer podrška sa svih strana pokazuje koliko nas ima. Vučić je čovek kojeg ni majka ne voli, a kamoli navijači na stadionu. Šta njemu još treba da prestane da nas maltreritra?! Uzeo nam je plate i 13 godina života, pa zar to nije dovoljno i previše? Ovo će sve proći, a jel razmišlja on kako će da živi onda?“